17.3 C
Belgrade
17.3 C
Belgrade
27, septembar, 2022

Zlatko Lutovac: Žanješ ono što seješ

Njiva, pojam i polje koje našem narodu daje hleb, plodove i bez koga nema života, u nastavku kao metaforu predstavljaće državu Srbiju, sa kojom se čitavo naše društvo poistovećuje i identifikuje. Da je svevremenski njiva i oranica vezana za srpskog čoveka i srpski čovek za nju, naročito je izraženo u genima naroda na ovim prostorima. Gotovo do pre tri generacije većinska populacija živela je na selu, nerazdvojno vezana sa poljima i obradom zemlje. Srbija je bila ponosna zemlja seljaka i taj seljak je odhranio i odškolovao sve generacije današnje Srbije i samim tim, gradjani naših lepih gradova, emotivno i setno su vezani za žitna i druga polja i poljane, koje svojim bajkovitim izgledom našu zemlju krase, jednostavna inspiracija života.

Njiva, odnosno naša država, pre svega traži domaćina, ratara, radnika, pripremu zemljišta, plan setve, održavanje do žetve, žetvu i pripremu za narednu setvu. Tako vidim državu Srbiju i našeg predsednika Vučića, koji kao domaćin vodi domaćinstvo. Taj domaćin nakon što je preuzeo brigu o domaćinstvu, imao je dosta problema i nesanica zbog stanja u kom se njiva nalazila. Njiva neogradjena, u parlogu, u korovu, devastirana, brazde nezaorane, bez setve, žnjalo se ono sve što se moglo požnjeti, bez ulaganja u novu setvu, bez ornih ratara, sa nebrigom i neradom godinama njiva je dovedena u očajno stanje. Od momenta preuzimanja velike i istorijske odgovornosti za tu oranicu, zvana Srbija, pre jednu deceniju, na mesto vodje domaćinstva i same oranice, Aleksandar Vučić znao je šta mu je činiti od prvog dana. Zasukao je rukave i bez puno filosofiranja prvo što je moralo se načiniti, je zaorati duboku brazdu. Iako je možda tada bilo vreme žetve, nije se imalo šta žnjeti, pa je možda i bolno bilo povlačiti takve poteze (fiskalna konsolidacija 2014g), ali moralo se preseći i stati na put sunovratu i makar čekati koju sezonu na prinos, ne bi li se ozdravila za buduće setve i žetve. Taj period obeležio je dramatično drugačiji pristup novog domaćina svom domaćinstu. Na samom odnosu prema njivi, na koju je sa obavezom i odgovornošću se odnosio, brizi o svim detaljima koji utiču na ukupno stanje oranice da nema korova, da nije neogradjena, da više nikada ne ostane bez setve i da što je moguće bolje se obradi i da doprinos i plodove. Domaćin je uspeo da organizuje u dobar tim, ratare, koji su bili spremni da prate njegovu zamisao kranjeg izgleda njive u kakav izgled je u tom datom trenutku jedini on verovao, da može biti i da ova zemlja ima potencijala za tako nešto. Prvi on domaćin, je sa podvrnutim rukavima i primerom svojim, danonoćnim radom i razmišljanjem o sutrašnjem radu, dao primer svima koji ga prate i koji su važni u obradi zemlje i njenom adekvatnom održavanju. Zemlja ne trpi neradnike, od nje nema naročite „vajde“, pa su uz domaćina vremenom ostali radnici koji su ubrzo i sami shvatili da bez znoja nema punog salaša. Neradnici koji bi da nadju neku hladovinu ne bi li odremali uvek bi nalazili mesto za kritiku u načinu na koji se vredni ratari predvodjeni domaćinom udarnički i nepokolebljivo daju, za što bolju negu oranice. Kako uvek može kvalitetnije i bolje, sam domaćin ne dozvoljava iz godine u godinu opuštanje i manje vredno i sa manjim entuzijazmom izlazak na njivu, jer lično zna vrlo dobro, da ako se zaustavi tempo rada, posle toga je mnogo teže vratiti se na napredni kolosek.

Rezultati rada domaćina postali su vidljivi samim prestankom čerupanja njive, od strane prethodnika (demokratsko preduzeće) a jako brzo, kako je samo njiva zahvalna, počelo je i punjenje praznih ambara i opustelih podruma plodovima rada, zajedničkom borbom u svim teškim uslovima koji su nailazili.

Svi činioci uključeni u obradu zemljišta (državno rukovodstvo i gradjani Srbije) da bi doprinos bio adekvatan, na posletku moraju biti u što većoj sinergiji, da svi sinhronizovano rade i delaju. Ako bi svako kopao, orao, prskao, sadio, sejao onako kako bi mu bilo najlakše i po svojoj volji bez koordinacije i ugleda na domaćina, njiva bi izgledala poput nekog čudnog polja gde na jednom kraju je korov i trnje, na drugom cveće i ljubičice a u sredini žitarice i razne kulture. Posejati njivu, dati joj zrno života, učiniti je plodonosnom je tako velik čin, isto kao kada državu činite jačom i stabilnijom, a sve to upereno ka budućim generacijama. Na takav način predsednik Srbije, znajući da bez jake vojske nema jake države (pre njega vojska se nalazila u fazi osušene biljke), bez jake ekonomije nema perpektive, bez ulaganja u mlade, nema budućnosti, bez ulaganja u sport nema zdrave nacije (država sa domaćinom, je podarila sportu više nego ikada ranije, posvećenost i podršku u svakom smislu), bez investicija nema radnih mesta i bez puteva i pruga nema komunikacije i kvalitetnog života, a upravo sve podjednako pod budnim okom domaćina i pred izrazitom inicijativom koju poseduje, sve oblasti podjednako su jačane i u zajedništvu čine našu Srbiju kao zemlju na dobrom putu da postane lepotica koju će ljubomorno gledati sa strane.

Domaćin, predsednik zna, da bez požrtvovanja, nema radovanja. Da svi oni koji obradjuju njivu i brinu o njoj, (rade u interesu države Srbije), oni koji se ne žale na isprljano odelo i ne žale se da je teško, oni koji su orni da uzoru brazdu, samo ti i takvi imaju šta i da žanju i da prikupljaju plodove. Oni „lezilebovići“ koji ne vide svrhu u marljivosti i znaju da ismejavaju vrednog čoveka, koji ne prepoznaju da se jedino slogom i radom može mnogo postići, njihov odnos prema njivi, odnosno državi je naprosto nedomaćinski i sa nedostatkom ne samo sopstvene odgovornosti, nego ne promišljanjem za buduće generacije koje dolaze.

Predsednik Srbije, domaćin, želi da deca sopstvenog domaćinstva odrastaju u svojoj kući na svom imanju obradjujući svoju zemlju, usadivši ljubav prema njoj, pokazuje vizionarsko i dublje rasudjivanje, dijametralno suprotno od onoga kakvo su imali prethodnici, koji nisu marili za setvu, samo ih je žetva zanimala.

Predsednikove zasluge pred istorijom su, što je metoforično rečeno, zaorao prvu brazdu uspeha, posejao to zrno života, zaputio svoju zemlju na polje motivisanih ratara sa jasnim i vidljivim plodovima njihovog rada.( autoputevi, pruge, bolnice, fabrike, opremljena vojska, vraćeno dostojanstvo srpskom čoveku i gradjaninu, a naročito junacima koji su zadužili čitav narod). Kao, iz možda najlepše pripovetke srpske književnosti Milovana Glišiča, „Prva brazda“, u kojoj je sin uzorao svoju prvu brazdu nastavljajući na taj način borbu i iskazujući ljubav i poštovanje, u toj porodici pobedili su sve nevolje i probleme, tako je i na njivi zvanoj Srbija, na čelu sa Predsednikom, njegova zaorana brazda je simbol uspeha i prosperiteta pobedničke Srbije.

Zato na izborima, 3.aprila,na kojima se bira domaćin, nesumnjivo se mora dati podrška dosadašnjem domaćinu i svima onima koji ga prate, neumornima i predanima, jer ko je više sejao, radio, gradio, obilazio, pazio, organizovao, da dileme nema kod srpskog čoveka i gradjanina kome poverenje ukazati i sa kim nastaviti novu setvu i žetvu.

Na posletku kako bi slavni Jesenjin govorio, „ja na zemlji voljenoj, sav blažen, tom životu, za sve kažem hvala“ i osećanje spokoja, trijumfuje nad bilo kakvom drugom emocijom.

 

 

Prilozi objavljeni u rubrici „kolumne“, odražavaju stavove autora, ne uvek i uredjivačku politiku portala Pobednik.rs

 

Dr Zlatko Lutovac

politički aktivista

 

Pratite nas putem iOS i Android aplikacije

POVEZANE VESTI

Prvi rezultati referenduma: Velika većina glasača za pridruživanje Rusiji

Izborne komisije objavile su danas prve rezultate referenduma o pridruživanju Rusiji samoproglašenih Donjecke Narodne Republike i Luganske Narodne Republike, Zaporoške i Hersonske oblasti. Reč je...

Svečani čin kanonizacije svetog Irineja, episkopa bačkog, ispovednika vere, i svetih mučenika bačkih

U nedelju, 2. oktobra 2022. godine, na svetoj arhijerejskoj Liturgiji koju će, u Sabornom hramu u Novom Sadu, sa početkom u 9:00 časova, služiti...

Ministar Mali objavio – Održan sastanak sa francuskom poslovnom delegacijom MEDEF

Ministar finansija Siniša Mali održao je sastanaka sa francuskom poslovnom delegacijom MEDEF, na kojem se razgovaralo o ulaganju francuskih kompanija u našu zemlju. Imamo dobre...

Pratite nas putem iOS i Android aplikacije

0 Komentara
Inline Feedbacks
Vidi sve komentare