12.3 C
Belgrade
12.4 C
Belgrade
29, maj, 2022

Zlatko Lutovac: Srpski brod u kriznim vremenima

Kako je govorio veliki Njegoš, “ U dobru je lako dobar biti, na muci se poznaju junaci“. A naša zemlja je čini nam se prečesto na muci kroz čitavo svoje trajanje. U zavisnosti od rukovodstva i liderstva u tim trenucima, zavisilo je i prolaženje kroz iskušenja na bolan ili manje bolan način.

Da se ne osvrćemo previše u prošlost u krvavi 20.vek, pogotovo tragičan za Srbe, jer takav vek ni jedan narod nikada u sopstvenoj istoriji nije prevalio preko ledja, kao Srbija i Srbi za tih sto godina.

Kako sa entuzijazmom novog veka i novog doba, nekako dečije i naivno bi bilo očekivanje, možda iznad svega ljudsko, da će ratovi i krize biti davna prošlost, da na našu zemlju neće više udariti krize ove ili one vrste, valjda smo ih sve doživeli i okusili, i pomislili bi da praktično nema te dramatične i opasne situacije sa kojom naš narod u prošlosti suočen nije bio.

Jasno je da odgovornost kako za dobre, tako i manje dobre stvari u državi idu u pravcu najvišeg državnog rukovodstva koji u tom trenutku upravlja kormilom našeg broda, zvanog Srbija. S tim u vidu, nedvosmisleno državni vrh u prvoj deceniji 21.veka pokazao je odsutnost odgovornosti, neprisutnost vizije, povlačeći poteze za jednokratnu upotrebu, a država je sve osim za igranje njome. Uz podsećanja na nedržavničke poteze vlasti u vremenima raznoraznih frakcija nazovi demokratske opcije, kada su kao na traci povlačili u najblažoj formi rečeno neodgovrno kratkotrajnog inteziteta poteze koji su bili anacionalni, odnosno jasnije izgovoreno dobri za njihove dzepove ne i narodne. Otcepljenje dela teritorije, odnosno separatno prekrajanje naših granica, naši “ mudraci“ u tom trenutku su nemo posmatrali i deklarativno protestvovali, doduše ne ni svi nosioci državnih funkcija. Pa su imali niz neodgovornih poteza na medjunarodnom planu u tom pravcu po pitanju Kosova i Metohije, dovelo je do toga da se uruši totalno integritet države i šteta koja se tada nanosila je ogromna i jako teško nadoknadiva. Naš narod je te i takve lidere i političare demagoge prepoznao, te više nikada im neće ukazati značajno poverenje, pogotovo ne da rukovode državom kao nekakvom firmom ili lukrativnom organizacijom.

U drugoj deceniji ovog veka kreće zakoret u pre svega doživljavanju državne funkcije, one sa koje se upravlja državom. Taj zaokret i promena kursa je velika, tolika da možemo reći da je kurs promenjen za devedset stepeni. Da ne bude zabune govorim o kursu broda kojim se naša zemlja krece ne i o kursu dinara koji je gotovo deciniju na istom stabilnom nivou. Predsednik Aleksandar Vučić je praktično jedini fukcioner u državi kog je narod neposredno izabrao. U toliko je njegova odgovornost i legitimitet veća. Krize su se takodje nizale do današnjih dana i nakon preuzimanja odgvornosti od strane nove vlasti predvodjene Vučićem. Uglavnom one krize na koje nismo mogli da utičemo. Razlika je samo sto smo u njegovom vremenu uvek na kraju upešno prevazilazili krize i iz njih izlazili kao pobednici. Setimo se nezapamćenih poplava iz maja 2014. udar na našu zemlju kakav se ne pamti, samo trezvenošću i mudrošću u koordinaciji te situacije,od strane državnih rukovodioca, spasio nas je kataklizmičnih posledica.

Našoj ekonomiji je bila potrebna hiruška operacija da bi mogla da ozdravi i predsednik se nije libio da to uradi i ako je to bila krajnje u političkom smislu nepopularna mera. Još jednom se pokazalo da i nepopularne mere ali strateški značajne povlače državnici a ne obični političari. Te mere su značile bolnu ali na kraju lekovitu fiskalnu konsolidaciju. Nedugo nakon te teške a korisne odluke, istupio je svojim integritetom u zaštitu onih dužnika bankama u švajcarskim francima i rešavanju problematike koja je to pratila, medjutim ne treba prenebregavati činjenicu da je tim svojim ličnim zalaganjem, sadašnji predsednik založio svoju funkciju i reputaciju rešavajući nimalo jednostvanu krizu koja je nastala i koja je ugrožavala ne mali broj ljudi.

Došla je i korona kriza koja je zautavila ceo svet. Medjutim ispostavilo se da naša država je bila spremna, umela i najbrže u ovom delu Evrope reagovala na krizu. Prva je nabavila svu tada neophodnu opremu respiratore i sve sto je trebalo lekarima, da ni u jednom trenutku ni jedan čovek ne ostane bez adekvatne zdrastvene nege, kako se to na žalost u nekim drugim državama dešavalo. Napravljene su u rekordnom roku tri kovid bolnice, klinički centri dakle sve ukupno naš zdravstveni sistem je bio kadar da izdrži pritisak i zbrine svakog srpskog čoveka i svakog gradjanina naše zemlje. Tako je bilo i kad su se prve vakcine pojavile, Srbija je medju prvim zemljama imala sve vakcine proizvedene u tom trenutku i pokazala visok stepen solidarnosti donirajuci ih zemljama u regionu koje su bile deficitarne u tom trenutku. Vreme je polako odmicalo korona je išla u zaborav a pojavila se nova kriza. Zvaćemo je Ukrajinska iako je ona globalna i ne može se samo odnositi na tu zemlju.

Ona se na indirektan način prenela na čitavu planetu, Predsednik je ponovo i iznova merio svako slovo u svakoj reči, razume se, ne bi li očuvao interes našeg naroda. Pokazao svima za primer, da javno izgovorena ili napisana reč mora nostiti odgovornost i osećaj za posledice koje proizvede. Kreirao je zaključke koji su sveto pismo za našu zemlju, kakav odnos treba da ima prema toj krizi. Svetionik kojim se vodio je bilo medjunarodno pravo, uz očuvanje dobrih odnosa sa našim tradicionalnim prijateljima, koji bi bili poremećeni uvodjenem sankcija. Nismo podlegli raznim pritiscima, već smo se provukli kao čioda kroz iglene uši i uspeli da sačuvamo srpski interes. Čini se da se rukovodilo ne ni emocijama ni pritiscima, nego interesom naroda Srbije.

Nažalost sve je veći broj kako medija tako i političara koji bez imalo promišljanja u kriznoj situaciji dele javne kvalifikacije kako im se svidi u datom trenutku, ne dovodeći u pitanje opasnost koju dezinformacije mogu proizvesti u nestabilnim vremenima, sve sa željom da dezavuišu gradjane i poture po neki kamen na greben kako bi naš brod teže prošao svojim putem.

Srpski brod koji se zove Srbija, do luke kroz uzburkano more, može dovesti samo smiren kapetan koji hladne glave donosi odluke o kursu broda i njegovoj brzini. Vidimo i mi koji plovimo tim brodom da je kurs dobar, ali nam treba jedinstvo na brodu, da bi svi pomalo pomogli kapetanu i upozorili ga na neki greben, na koji može da se nasuče naš brod. Duboko verujemo da će narod 3. aprila poučen svim ovim iskustvima dobro meriti i nastaviti da bira kapetana koji će srpski brod uvesti u mirne i sigurne vode.

 

 

Prilozi objavljeni u rubrici „kolumne“, odražavaju stavove autora, ne uvek i uredjivačku politiku portala Pobednik.rs

 

Dr Zlatko Lutovac

politički aktivista

 

Pratite nas putem iOS i Android aplikacije

POVEZANE VESTI

Real Madrid osvojio Ligu šampiona

Završena je Liga šampiona. Trofej nije ostao u Engleskoj, pošto je Real Madrid u sjajnom finalu odigranom u Parizu pred krcatim tribinama stadiona "Francuska"...

Milorad Dodik: Ustavni sud BiH prekoračio ovlašćenja

Ustavni sud BiH utvrdio je da pojedine odredbe akata Narodne skupštine Republike Srpske koje je osporilo 15 poslanika u Predstavničkom domu Parlamentarne skupštine BiH...

Jak grad pogodio područje između Ivanjice i Sjenice, stradali usevi i zasadi maline

Ispaljeno je sedam protivgradnih raketa. Tokom popodnevnih sati jak grad padao je u selima na planinama Javor i Golija, između Ivanjice i Sjenice i pričinio...

Pratite nas putem iOS i Android aplikacije

0 Komentara
Inline Feedbacks
Vidi sve komentare