Ionako nezavidna pozicjia zagrebačkih podstanara je, po svemu sudeći, dodatno otežana pandemijom i zemljotresima. Mada je potražnja opala, stanovi na prodaju drže na prodaju drže svoje visoke cene, baš kao i oni u komercialnom zakupu.
Očigledno je da su stambeni kvadrati većinskim delom okupljeni u vlasništvu banaka i većih biznismena koji sebi mogu da priušte čekanje, dok potražnja ponovo ne poraste. Kada je reč o bankama, ne treba zaboraviti na poteškoće mnogih korisnika stambenih kredita.
Radi se o vlasnicima stanova čija je osnovna egzistencija ugrožena zbog nemogućnosti otplate duga, usled prezahtevnih kreditnih uslova, piše DW. Najpoznatija medju njima je valutna klauzula u vezi sa „švajcarcima“.
Na prodaju i socijalni stanovi
Problem samih zakupaca, medjutim, posebnoje naglašen nedostatkom kvalitetne javne stambene politike. Nije to slučaj samo u Zagrebu, ali je u glavnom gradu Hrvatske, ipak, naizraženiji. Utoliko više „upada u oči“ da je samo jedan kandidat na izborima za novog zagrebačkog gradonačelnika ili gradonačelnicu, istakao neke drukčije smernice, kako se ne bi sve prepuštalo na (ne)milost tržištu.
Grad Zagreb danas upravlja sa oko 7.000 stanova, tj. sa približno dva postotka od ukupnog broja. Ipak, socijalno ugroženim korisnicima namenjena je samo polovina tog fonda, i to u najboljem slučaju.
Veći broj stambenih jedinica već tradicionalno završava u vlasništvu imućnijih pojedinaca, političara ili čelnika javnih institucija. S druge strane, Grad Zagreb od prodaje nije zaštitio ni one stanove koje daje u najam po socijalnoj osnovi, pa se stanje gradskog stambenog fonda stalno dinamično menja.
Stanovi naseljeni turistima
Pitanje najma na tržištu treba regulisati zakonski, piše dalje DW, ali sam Grad Zagreb može preduzeti više koraka da bi odnos zakupca i stanodavca što bolje regulisao u okvirima lokalne vlasti. Za početak, navodi se, jedinice lokalne samouprave su po zakonu u obavezi da prikupljaju sklopljene ugovore o najmu stana, ipak, Grad te ugovore samo prosledi poreskoj upravi i njima se ustvari ni ne bavi.
Zagreb bi, pak, mogao da raspolaže programom podsticaja potpisivanja dugoročnih ugovora, programom edukacije stanodavca i zakupca, ali i savetovalištem za one koji su u toj vrsti odnosa. Gradovi bi, takođe, mogli da subvencijama zakupa pomažu svoje građane s niskim zaradama. Jasno je da sadašnja situacija dovodi do prekomernog zaduživanja, jer ne mogu da s eosamostale. Stabilnost doma je, piše DW, usko povezana sa pametno formulisanom stambenom politikom. Kao dobar primer navodi se Beč, u kojem je čak 60 posto stambenih jedinica pod upravom grada ili neprofitnih organizacija, a tržište zakupa je veoma detaljno regulisano.
izvor:DW,telegraf