4.6 C
Belgrade
5 C
Belgrade
2, decembar, 2022

Za Ramu Velika Albanija nonsens; „Blagosloveni dan oslobađanja Prištine

„Mini Šengen“ je velika stvar za region, a ideja o „Velikoj Albaniji“ je nonsens sam po sebi, izjavio je albanski premijer Edi Rama

Upitan za mišljenje o najavi Prištine da će podneti tužbu za genocid protiv Srbije, albanski premijer nije direktno odgovorio, rekavši da je to veoma komplikovano pitanje u pogledu pravne sadržine, a da je njegov stav da se treba koncentrisati na rešavanje konflikta i na budućnost.

On je u intervjuu za „Juronjuz Srbija“ posebno naglasio i da neke odluke ne treba donositi samo zato što neko misli tako, „već se moraju doneti uz konsultacije i slušanje onog što i partneri i saveznici imaju da kažu“.

„Nisam do sada čuo nikoga da podržava tu ideju“, dodao je Rama.

Prema njegovim rečima, „Velika Albanija“ nikada nije postojala u albanskom jeziku, udžbenicima, već je to pojam koji je nastao izvan Albanije i to je „nonsens sam po sebi“.

„Da, ali Velika Srbija je isto nešto što se od vajkada spominje. Ali, ideja o ujedinjenju u okviru Evropske unije je ideja koja prevazilazi etničke podele“, dodao je Rama.

On priznaje da je dijalog Beograda i Prištine veoma teško pitanje.

„Puno je volje potrebno, jer je izgubljeno mnogo vremena. Ja kažem da nama, narodima na Zapadnom Balkanu, nikada nije bilo bolje. Albancima nikada nije bilo bolje. Pre 10-20 godina, ove stvari koje danas smatramo normalnim, nismo mogli ni da zamislimo“, kaže Rama.

Rešenje pitanja između Beograda i Prištine je, po njegovom mišljenju, imperativ i istinski je ključno za oslobađanje potencijala koji postoji u odnosima između Srbije i Albanije.

On je ponovio stav da je priznanje tzv. Kosova od strane Srbije „nešto što kasni“ i da nije u korist Srbije i srpskog naroda da se nastavi ova situacija „u kojoj su oni, na neki način, prigrlili jednog duha koga ne mogu da se oslobode“. Upitan da li razume šta za Srbe znači Kosovo, on kaže daje to „samo mitologija“.

„Što se tiče baštine i nasleđa, u redu. Baština je nešto neporecivo“, kaže albanski premijer.

Na konstataciju da vlasti u Prištini žele da izbrišu srpsko nasleđe na Kosovu, on je napravio poređenje sa Pravoslavnom crkvom u Albaniji, koja je nekada bila deo Grčke crkve.

„E sad, da li Grci mogu da dođu i kažu ‘to su grčke crkve i to je grčka teritorija?\’ Ne mogu. Ali, opet, imaju potpuno pravo da kažu da je to deo nasleđa njihove crkve. Gde je tu problem? Ako želimo da napravimo probleme, to možemo uvek, ali ako želimo da probleme rešimo, onda je to zajednička baština. Naravno, u onoj meri u kojoj to zavisi od srpske pravoslavne zajednice i Srpske pravoslavne crkve, naravno da imaju pravo na to“, rekao je Rama.

On je, takođe, mišljenja da bi Priština trebalo da uđe u UNESKO i da bi Srbija to trebalo da podrži, jer ova organizacija može da garantuje bezbednost baštine i svi bi, po njemu, u tom slučaju bili na dobitku. Govoreći o „Malom Šengenu“, albanski premijer je rekao da mu se u tom izrazu ne sviđa to „mini“, jer je to velika stvar za Zapadni Balkan i da više voli „regionalni Šengen“ – „prostor u kojem svi možemo da primenimo četiri evropske slobode, a u međuvremenu da pojedinačno imamo svoj put u pravcu evrointegracija“.

Prema njegovom mišljenju, pošto je to smeo potez koji vodi u bolju budućnost, razumljivo je po njemu da postoju sumnja, kakva je ona u Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori, gde strahuju od tog projekta jer ga vide kao alternativu članstvu u EU. On kaže da je na EU da odluči kada su spremni da otvore vrata drugima, a u međuvremenu, region ne može da stoji i da čeka da se vrata otvore jer Zapadni Balkan pripada njegovim građanima i da Evropska unija ne može da nam govori šta smemo, a šta ne smemo da radimo.

On se pozvao na reči Žan Klod Junkera, koji je ranije poručio da postoje dve alternative za Zapadni Balkan, puna integracija ili rat, a sa tim je doveo u vezu i svoju izjavu o ujedinjenju Albanije i Kosova koju je nazvao analizom, a ne nekim svojim programom ili željom. Albanci i Srbi bi mogli da se ugledaju na Francuze i Nemce posle Drugog svetskog rata, iako je to potpuno druga dimenzija moglo da bude slično u smislu volje da se prebrodi istorija, da se reše sporovi, da se napravi nova osnova i de se budućim generacija ostavi nekakvo drugačije nasleđe, zaključio je Rama.

Albanski premijer Edi Rama objavio je danas fotografiju pripadnika takozvane Oslobodilačke vojske Kosova uz podsećanje da je pre 22. godine ta paravojna formacija ušla u Prištinu.

„Dobro jutro, 22 godine od blagoslovenog dana oslobođenja Prištine“, napisao je Rama na Fejsbuku.

Na objavljenoj fotografiji vide se pripadnici tzv. OVK kako stoje jedan iza drugog, dok su u prvom planu njihove oznake.

 

tanjug

Pratite nas putem iOS i Android aplikacije

POVEZANE VESTI

Na KiM uhapšen još jedan Srbin zbog navodnih ratnih zločina

Kosovska policija saopštila je danas da je uhapšen Srbin G.M. (64), osumnjičen za navodno učešće u ratnom zločinu protiv civilnog stanovništva 1999. godine, konkretno...

Lavrov: Umesto formiranja ZSO, Nemačka i Francuska predlažu novu inicijativu

Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov istakao je da zvanični Berlin i Pariz umesto Zajednice srpskih opština, sada predlažu novu inicijativu koja ne daje...

Inžinjerijska obuka za savladjivanje vodenih prepreka

Na delu Save kod Šapca u toku je redovna obuka pripadnika Prvog pontonirskog bataljona Rečne flotile za izvršavanje zadataka u skladu sa namenom ove...

Pratite nas putem iOS i Android aplikacije

0 Komentara
Inline Feedbacks
Vidi sve komentare