Patapije je živeo u sedmom veku u Tivi Misirskoj.
Kako je rano shvatio da je svet sujetan rešio je da se udalji u pustinju Misirsku, gde se svakodnevno predavao molitvama.
Kada se za njegovo dobročinstvo pročulo među ljudima, počeli su da dolaze i da traže pomoć u rešavanju problema. Patapije se tada uplašio. Pomislio je da ljudi mogu da ga iskvare i pobegao je iz te pustinje u Carigrad. Mislio je da će se lakše sakriti od ljudi ako se nađe među njima, nego ako je u pustinji.
Blizu crkve Vlaherne, u Carigradu, napravio je kolibu, i tu, zatvoren nastavio svoj isposnički podvig.
U jednom trenutku došao mu je mladić koji je bio slep od rođenja i zamolio ga za molitvu. Patapije se smilovao i pomolio se Bogu, a mladić je progledao. Učinjeno čudo se pročulo, a onda su ljudi počeli da dolaze. Neki su tražili utehu, neki pouku, a neki lek.
Patapije je činio čuda molitvom i u sedmom veku napustio je ovozemaljski život.