18.8 C
Belgrade
18.8 C
Belgrade
6, jul, 2022

Složeno vreme zahteva povišenu odgovornost

Od vremena „Hladnog rata“ i momenta Kubanske raketne krize, oštre polarizacije sveta, pre tačno pola veka, kada je nastao kritični momenat i planeta bila na ivici nuklearnog uništenja, u medijsko nebo nanovo se vratila retorika nuklearnih raketa u medjusobnim izjavama najmoćnijih svetskih sila. Ratna kriza u Ukrajini i požar koji je tamo stvoren, proizvodi lančane reakcije i takve posledice koje još uvek, čini nam se donekle je moguće kontrolisati. Srbija i rukodstvo naše zemlje je jedini breg koji neda da ga zahvati plamen koji vetar raznosi sa žarišta ukrajinskog ratišta 

Ponekad se prosečni stanovnik Srbije zapita, da li mi stvarno zauzimamo značajno mesto u globalnim okvirima ili je to ipak egocentrično razmišljanje nas sa ovih prostora!? Možda u svemu vidimo poteze koji ne idu na nađu vodenicu, medjutim pitanje je da li idu nužno uvek u pravcu razmontiranja uspešne vodenice koja je na drevnim kamenim blokovima postavljena, utemeljena i produktivna je vekovima.

Srbija je na udaru svakako. Taj udar prema našoj zemlji je višeslojan. Razlog je taj, što uprkos upregnutim silama nismo pohitali da se uskladjujemo sa odlukama velikih sila i pratimo njihove interese, već se rukovodili ispred svega interesima naše zemlje a kao oslonac korisitli isključivo medjunarodno javno pravo. Kroz istoriju smo trpeli posledice različitih oblika kroz argumentaciju da smo se svrstavali na jednu stranu, da smo protiv neke sile istupali, da nismo poštovali pravo i povelje, da narušavamo mir i tako dalje. Medjutim danas trpimo enormne pritiske a da na talonu nemaju ni jedan argumet zašto nam nameću neke svoje računice, već isključivo govori pravo jačeg u odnosu na slabijeg.

Predsednik Vučić kao jedini legitimno izabrani predstavnik isklučivo voljom naroda, je veštinom mogućeg napravio poziciju za našu zemlju koja je možda po prvi put u novovekovnoj istoriji omogućila da nam mir i stabilnost budu prioritet u odnosu na sve drugo.

Ne postoji Srbin i gradjanin Srbije koji ne misli da je to dobro i značajno, ali to se nedovoljno iskazuje u medijskom prostoru, jer naš narod funkcioniše po principu da ne primećuje ono što ima, već uvek gleda u pravcu onoga čega nema. Kao primer sa strujom, tek shvatimo njen značaj kada nestane, dok je ima ne obraćamo pažnju. Tako je naš narod ušuškan proteklih godina i nekad i ne želeći sebi da to i prizna, živi u priličnom izobilju, jer postoji izreka u narodu, najskuplje je ono čega nema da se kupi. Morala bi svest u našem narodu da se izoštri kod takvih stvari, argumentom samo jednim, šta bi dali stanovnici Ukrajine sada samo mira da imaju. Istvoremeno dok predsednik izgara na medjunarodnom planu do poslednjeg atoma energije i da omogući kontinuitet mira koji imamo, za to vreme morali bi svi da ga prate i da ne razvodnjavaju tu državnu snagu već da dopinesu sinergiju istom.

Značaj javno iznesene reči bi morali da razumeju čak i oni činovnici na lokalnom nivou. I to samo zbog principa stavljanja interesa države i lokalne samouprave ispred interesa pojedica. Razume se da svaki pojedinac radi u interesu države, a ne da njeni resursi budu često podredjeni uskim, ličnim, lukrativnim, bezuspešnim samopromocijama.

Uoči sutrašnjeg važnog medjudržavnog razgovora izmedju predsednika Vučića i predsednika Putina o strateški i životno važnim pitanjima, nadamo se da će ruska strana prilikom dogovora o ceni gasa imati u vidu ekonomske posledice koje Srbija trpi zbog principijelnog stava o neuvodjenju sankcija prema Rusiji.

Svesni da nema ljubavi u medjunarodnim odnosima, za očekivati je da postoji moralni princip ako se ima u vidu duga istorija naših prijateljskih odnosa.

Usled neprilika i krize koje su na svetskom tržištu energenata i hrane, rukovodstvo Srbije iznalazi uvek onakva rešenja kakva bi najmanje negativne posledice proizvela po naš narod. Imamo osporavanja ovih dana od pojednih medija da naša Bezbednosno-informativna agencija ne treba da se bavi pitanjima energenata i drugih vitalnih namirnica, to je ili licemrje ili nedovljna edukovanost. Šta više, strateški će sve više značiti hrana i energenti za svaku državu jednako koliko i vojni i drugi potencijali sile. To što je na vreme predsednik upozoravao na značaj zaliha soli, šećera,ulja, brašna i drugog je nešto što će svaki odgovoran predsednik svom narodu sve više apostrofirati u budućnosti kao značajnu i suštinski bitnu kategoriju.

Setimo se samo knjaza Miloša koji je korisitio kao moć diplomatije ono što smo jedino tada posedovali a to je bio uzgoj svinja. On je na pregovore oko kupovine topova sa Austrijancima nudio trampu svinje za topove. Kad su nezadovoljni ponduom sagovornici odbili taj predlog mudrog Miloša, on im se okrenuo i rekao nema probema, neka jede svako svoje, mi ćemo naše svinje, a vi vaše topove, onda je kasnije dolazilo do dogovora.

Dakle, u budućnosti nema sumnje da će hrana biti strateška izvorna snaga svake države. E tada kada shvate mediji „oni manje domaći“, da ono što je govorio predsednik Vučić bilo mudro i ispred vremena, želimo da verujemo da će tada sa većom koncentracijom i pažljivije interpretirati.

Svedoci smo da svaku priliku koriste zagrebački političari da na neodmeren način po ko zna koji put odnose se prema našoj zemlji. Talambasi vredjanja rukovodstva Srbije, samo zato što je zatražila odgovornost za ubijanje nedužne srpske dece od strane hrvatskih snaga. Potkrepićemo samo jednom ilustracijom, hrvatski pristup izvitoperene stvarnosti. Premijer Plenković poručuje busajući se u prsa junačka, da je Hrvatska se akcijama Oluja i Bljesak oslobodila od okupatora Srba jednom za sva vremena. Ako taj njihov premijer poseduje neke osnovne vrednosti ljudskosti, neka objasni kako to da su u dva rata bili na strani gubitnika pa uz Srbe nonšalantno prešli na stranu pobednika.

Dobrosusedski odnosi su coklo i mnogo lakše je biti u dobrim odnosima sa nekim zemljama na drugom kraju sveta u odnosu na onog sa kim deliš granicu, ali tu se vidi snaga političara, koji su državnici.

Narod Srbije bi u vremenu ispred nas trebao da prosudjuje na način racionalniji i da češće pogleda u sopstveno dvorište pre nego li uzima u razmatranje ko je u ratnom sukobu u pravu a ko ne. Neće srpskom domaćinu okopati baštu ni Rus ni Amerikanac ni Englez, već svak se treba zamisliti i razmišljati u pravcu jačanja sopstvenih kapaciteta i sposobnosti, ne bi li bio na korist sebi, porodici, društvu i državi!

Što je naš Patrijarh Pavle znao da kaže: Biće nam bolje, kad mi budemo bolji.

Pratite nas putem iOS i Android aplikacije

POVEZANE VESTI

Erdogan: Intenziviraću pregovore o izvozu ukrajinskog žita

Turska sarađuje sa Ujedinjenim nacijama, Ukrajinom i Rusijom kako bi se omogućilo da milioni tona ukrajinskog žita budu otpremljeni kroz bezbedne koridore u Crnom...

Makron: Nema alternative dijalogu između izraelskih i palestinskih vlasti

Francuski predsednik Emanuel Makron izjavio je danas da razgovori o oživljavanju nuklearnog programa između svetskih sila i Irana iz 2015. godine, moraju da uspeju...

Predsednik Vučić poručio najboljim studentima: „Sve mogu da vam oduzmu, ali znanje je vaše zauvek“

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić danas je prisustvovao svečanoj dodeli stipendija „Dositeja“ najboljim studentima u organizaciji Fonda za mlade talente Republike Srbije. Svečana dodela održala se...

Pratite nas putem iOS i Android aplikacije

0 Komentara
Inline Feedbacks
Vidi sve komentare