24.2 C
Belgrade
24.2 C
Belgrade
14, avgust, 2022

Poražavajuće mišljenje Ponoša prilikom svog predstavljanja kao kandidata za predsednika Srbije

Naime, Zdravko Ponoš kao kandidat jednog dela opozicije, odnosno njene jedne frakcije, nekadašnjih vlastodržaca demokrata, imao je na televiziji Pink obraćanje biračima u skladu sa politikom te tv kuće, kao i svi drugi kandidati sinoć 24.marta. Uz bučnu najavu kao megaekskluzivu od strane medijske antidržavne koalicije, koja naravno protežira Ponoša kao svog „glavnog“ kandidata a pod direktnim vlasništvom Djilasa i Šolaka, čak je i nastavljena ta marketing mašinerija nakon izlaganja, u vidu hvalsopeva i načina na koji je predstavio svoje stavove, a u vezi sa predstojećim predsedničkim izborima, koji će se održati 3.aprila.

Uz malo konkretniju analizu izrečenog, doći ćemo do mišljenja i stavova koje gaji general Ponoš kao kandidat za predsednika Srbije, koji su zabrinjavajući i sablasni prema mišljenju prosečnog čoveka u Srbiji, a zašto je to tako, uz par konkretnih primera shvatiće svak dobronamerni stanovnik Srbije o čemu je reč.

Na samom početku Ponoš ističe i iznosi odlikovanje koje je dobio za učešće u ratu 1999.godine, doneo i pokazao orden dobijen za odbranu i bezbednost. Bez ironije, to je pokazatelj frustracije i kompleksa koji poseduje, nažalost odsustvo digniteta kao lica koje je nosilac ordena, bi svakako morao imati stepen visoke moralne vertikale i ne podizati spostvenu cenu, zloupotrebljavajući dobijeni orden. Ne ulazimo u to za koju konkretnu zaslugu, argument za bezbednost je širok pojam, medjutim za poštovanje je i niko to ne osporava. Ali koliko lica u našoj miloj Srbiji su nosioci raznih odlikovanja i ordenja, nikada niko se njima kitio nije i isticao na televiziji kao nešto što ide ispred njihovih imena, gde je tu generale Ponoš, srpsko čojstvo, srpsko identitetsko junaštvo kao oficira koji se nikada tako kompromitujuće nije hvalio svojim zaslugama, iz prostog razloga jer nije u duhu slavne srpske vojske i div junaka koji su svetom pronosili slavu o ponosu srpskog oficira.

Šta bi na to rekao na primer samo jedan od nebrojanih slavnih naših vojskovodja, Stepa Stepanović, bili se on hvalio tako javno svojim odlikovanjem? Teško, jer ih je dobio dvadeset sedam. I sam general, a kasnije i vojvoda, Stepa Stepanović je proživeo 43 godine vojničke službe, učestvovao u 6 ratova i proveo 11 godina na frontu i nikada ne bi dozvolio sebi isticanje tim činjenicama poput Ponoš Zdravka, nikako ne poredjujući njih dvojicu, ali samo kao moralnu vertikalu dobro je komparirati sistem vrednosti i shvatiti kakav je taj sistem u gospodina Ponoša. Inače Stepa je sa svojom vojskom bio pobednik iz svih ratova koje je vodio, a Ponoš sam kaže da je sa NATO agresorom od koga je branio zemlju, nešto kasnije saradjivao, mada po službenoj dužnosti, navodi on!! Koliko je samo generala koji su nosioci raznih priznanja i odlikovanja pa niko svojom ljudskom veličinom to nedozvoljava sebi da istče, recimo samo general Miloslav Simović koji je odlikovan Medaljom za ranjavanje u borbenim dejstvima, svojom skromnošću i čašću, veliča sam po sebi tu nagradu.

Dalje u izlaganju bez okolišanja Ponoš ističe da se protivio politici tadašnjeg predsednika Srbije, Miloševića i da je bio protiv njega. Pa na osnovu toga tumačimo da li je to Ponoš bio političar u uniformi ili je danas političar bez uniforme, sramota je pre svega kao oficir isticati protivnost prema vrhovnom komandantu svoje zemlje.

Potom na neverovatan način upućuje gledaocima usmerenje da pogledaju na gugl mapi dokaze o neistini koja se tiče uništavanja vojne tehnike. Pa zar neko ko pledira da bude predsednik države argumentaciju iznosi kroz gugl!?

Simbolično na dan početka NATO agresije na našu zemlju ovo predstavljanje Ponoša se odvijalo, dalje u izlaganju navodi da će se zalagati za državno jedinstvo. Nikako da procedi kroz zube i pozove svoje birače da prisustvuju upravo jedinstvenom komemorativnom skupu koji se nešto kasnije istog dana odvijao u Kraljevu, povodom početka krvavog bombardovanja naše zemlje. Idealna prilika da pokaže u praksi da je zaista za jedinstvo, medjutim to je izostalo.

U nastavku iznet niz stavova koje direktno se tiču miliona vernika kako Srpske pravoslavne crkve tako i drugih konfesija, uz opasku kako kaže, ko se moli Bogu to treba u četri zida da radi, to se njega ne tiče. Citiramo: „Šef države treba da radi svoj posao, a ako ima problem sa Bogom, nek to završava privatno“. Ovakav javni istup je poražavajući i ponižavajući prema svim vernicima, bez trunke savesti i sa omalovažavanjem svih onih koji su vernici i mole se Gospodu Bogu. Ponoš u natavku optužuje kontakt predsednika Srbije i patrijarha Srpske pravoslavne crkve, smatra da je to besmisleno da saradjuju i da je to nekakva zloupotreba. Vidimo u ovom stavu, neverovatno odsustvo svesti o značaju upravo te saradnje kroz čitavu istoriju našeg društva, bez te saradnje u prošlosti ni mi danas ne bi ni postojali, Srbije ne bi ni bilo, a gospodin Ponoš to obezvredjuje i ne smatra kao potrebu. U stilu načina njegovog razmišljanja je i nastavak drskog obraćanja prema Njegovoj Svetosti Patrijarhu srpskom g. Porfiriju, u stilu pismen je i neka sam čita šta treba da čita, a ne da ga iko išta obaveštava. Jednostavno ovakvi bezprimereni stavovi ni ne zaslužuju komentar.

Ponošev komentar na rat u Ukrajini je kaže prilika za Srbiju da profitiramo. Citat: „Ako možemo da proizvedemo više pšenice zog tog rata i da prodamo to da uradimo“, govori po načinu shvatanja rata i žrtava istog, da bi nama odgovaralo da to traje u nedogled time bi jačali ekonomiju na uštrb žrtava i stradanja. Ima li ikakovg sličnog primera u našoj istoriji da je Srbin razmišljao na ovako prizeman način, pogotovo kada su stradanja i ubijanja u pitanju, bez obzira kog drugog naroda, pa takvog nema. Gde nestade u gospodinu Ponošu osobina koja je krasila srpsku vojsku i srpskog čoveka, koji je načinio nešto što je svet ostavilo bez daha, kada je za vreme borbi izmedju Srba i Bugara, Srbi napravili koridor i prekinuli ratovanje, dozvolivši da stigne bolnička oprema za ranjenike na suprotnoj strani, to je sve zadivilo, ta osobina! Nisu na odmet ove reči i podsećanje, jer je to ušlo u anale, pa je i Medjunarodni crveni krst sa sedištem u Ženevi imao geslo: „Budi human, kao što je bila humana Srbija 1885.godine.“ Gde je ta osobina u genima našim iskovana, jednostavno Ponoš deli neke druge stavove, ovakvi su mu odbojni očigledno.

Za kraj poručuje da želi Srbijom da vlada tako da ona nikome ne smeta i da ne ide u širinu, nego u visinu. Pa bez dodatne analize ovakvog mišljenja Zdravka Ponoša, zaključujemo da naša zemlja treba biti ponizna i ponižena, jer kao takva nikom smetati neće, a dok je jaka, složna i pobednička kao sada, vidimo jastrebove koji se nadvijaju i koji bi da se ustreme ka ovakvoj Srbiji.

Naš narod zna da kaže, gde je sloga tu je i pobeda, a sa ovakvim stavovima možemo pretpostaviti koliko ljudi bi se složilo!

Pratite nas putem iOS i Android aplikacije

POVEZANE VESTI

Ruske snage: Ukrajinska vojska izvela veliki raketni napad na Herson

Ukrajinska vojska izvela je veliki raketni napad na Herson i predgrađa, rečeno je danas RIA Novostima u pres-službi uprave Hersonske oblasti, koja je pod...

Ukrajina: Eliminisano oko 43.350 ruskih vojnika od početka rata

Prema tvrdnjama ukrajinskog generalštaba, Oružane snage Ukrajine eliminisale su, zaključno sa jučerašnjim danom, oko 43.550 ruskih vojnika. Od početka napada na Ukrajinu, 24. februara, do...

Nastavljaju se pritisci! Kosovska policija uhapsila dvojicu Srba

Dvojica državljana Srbije uhapšena su nakon što su pokušali da ilegalno pređu sa teritorije centralne Srbije na Kosovo, saopštila je Kosovska policija. Policija je saopštila...

Pratite nas putem iOS i Android aplikacije

0 Komentara
Inline Feedbacks
Vidi sve komentare