NJegova Svetost Patrijarh srpski g. Porfirije prisustvovao je 28. februara 2023. godine u Domu Vojske u Beogradu svečanosti povodom Dana Republike Srpske i Dana proglašenja prvog Ustava Republike Srpske. Tom prilikom, Predsednik Republike Srpske g. Milorad Dodik odlikovao je NJegovu Svetost Patrijarha g. Porfirija Ordenom Republike Srpske na lenti.
Tokom svečanosti prisutnima su se obratili g. Mladen Cicović, šef Predstavništva Republike Srpske u Srbiji; g. Vladimir Orlić, predsednik Narodne skupštine Srbije; g. Milorad Dodik, predsednik Republike Srpske; kao i NJegova Svetost Patrijarh srpski g. Porfirije, čiju besedu donosimo u celosti:
– Na sve prizivam blagoslov Jednoga u Trojici Boga, Oca i Sina i Svetog Duha, i sve vas grlim i pozdravljam u Gospodu. Pozdravljam Vas prizivajući na sve žitelje Republike Srpske molitve Svetog Save, našeg najvećeg učitelja puta koji vodi u život. Prizivam i molitve Svetog Stefana, arhiđakona i prvog mučenika Hristovog, svedoka istine, Hristove istine o Bogu, ali i potpune istine o tome šta je izvor, koji je smisao i koji je cilj čovekovog postojanja. Prizivam molitve Svetog arhiđakona Stefana, patrona, duhovnog zastupnika pred prestolom Božjim i zaštitnika Republike Srpske.
Hvala Bogu, braćo i sestre, nalazimo se u Velikoj Četrdesetnici, u danima Vaskršnjeg posta kada se podvizavamo telom, ali i paralelno sa tim izgrađujemo se duhovno. Ovo su dani kada svaki hrišćanin u sebi, ali i svi mi zajedno kao narod kršteni, pravoslavni, afirmišemo istinu, pravdu i ljubav, afirmišemo duhovne vredosti. To je period kada treba da projavljujemo i delima svojim svedočimo ono što je nabolje, najvrednije i najdragocenije u našem narodu, ono po čemu smo najsličniji Gospodu i Spasitelju našem Isusu Hristu, a to je, braćo i sestre, iznad svega i najpre ljubav prema Bogu Ocu i beskrajno poverenje u NJega, vera u to da je Bog uvek sa nama. Važno je samo, da bi to zaista bilo dejstveno i aktuelizovano u našim životima, da smo i mi otvoreni za NJegovu reč, da smo otvoreni za Hristovo Jevanđelje. Važno je da smo i mi sa Bogom kako bi On bio sa nama.
Naš narod kaže: Sila Boga ne moli, ali i dodaje: Bog silu ne voli. Mi dobro znamo da je sila, moć i snaga ne samo u nama i uz nas, nego da sve ono što je u nama postaje delotvorno onda kada crpemo snagu iz korena svog postojanja, iz Gospoda Hrista. Da smo sa njim potvrđujemo svojim odnosom prema svemu što je sveto, prema svemu što je svetinja, braćo i sestre. Pokazujemo to svojom samožrtvenom ljubavlju, ljubavlju za bližnjeg, za svakog našeg brata i za svaku našu sestru, ljubavlju koja je bez kalkulacija spremna na najveću žrtvu, koja ne traži svoje, koja je spremna na žrtvu do krajnjih mogućih granica. Takvu ljubav prema Hristu, prema Crkvi Božjoj, prema onome što je nama dato kao dar i prema onome što nam je zadato kao cilj, takvu ljubav i naše nepokolebivo opredeljenje od Svetog Save do danas, kojim smo ono što oduvek jesmo, kroz istoriju smo pokazivali mnogo puta. Pre svega, takvu ljubav i takvo naše opredeljenje, svetosavsko i jevanđeljsko, pokazali smo na Kosovu Polju Kosovskim zavetom. Pokazali smo da smo narod spreman da molitvom i živom verom, uz pomoć Božju, na svojim plećima ponese krst Hristov znajući nepokolebivo da uski, trnoviti, krstonosni put, za razliku od širokog puta, vodi istinskoj i pravoj pobedi, vodi Vaskrsenju, koje nije moguće bez Hrista i koje samo Gospod može darovati.
Iz tog svetolazarevskog svenarodnog hoda kroz istoriju, hoda za krstom i raspinjanja na krstu, rodilo se ono što se zove pravoslavni hrišćanski srpski narod, rodilo se ono što je svako od nas, rodili smo se mi, rodio se naš način života i naš pogled kako da gradimo odnose sa drugima, rodila se naša kultura, rodila se,jednom rečju, naša duhovnost. Stoga, Kosovskog zaveta radi, vernosti Lazarevoj žrtvi radi, umnožimo naše molitve ovog trenutka kada produženo slavimo slavu Republike Srpske, umnožimo naše molitve iz dubine našeg bića za našu braću i sestre na Kosovu i Metohiji, umnožimo naše molitve za naše svete manastire i hramove – naše svetinje na Kosovu i Metohiji, umnožimo naše molitve za mir na Kosovu i Metohiji, silno umnožimo naše molitve za naše Kosovo, za našu Metohiju, za mir među svim ljudima koji žive tamo, za njihovo međusobno razumevanje.
Vi iz Republike Srpske, stvorene upravo na toj vernosti Kosovskom zavetu, najbolje znate šta Kosovski zavet znači, najbolje znate šta je to krst i vaskrsenje i najbolje znate da krsta i vaskrsenja nema izvan pravoslavnog predanja, izvan vere naše, izvan Crkve, izvan Hrista. Otuda u dane Velikog i Časnog posta jednim umom i jednim srcem saborno uputimo usrdne molitve Gospodu našem Isusu Hristu, Knezu mira, Darodavcu svih dobara, da svima podari mir. Svi budimo jedno u molitvi za mir, svuda gde živi naš narod. Bog najbolje zna šta je ljudima poterbno, a mi znamo da Bog želi mir svim narodima i čitavom svetu. Naročito danas kada o miru gotovo svi govore, a najviše o miru govore oni koji proizvode oruđa nemira. Kada je, dakle, mir najpotrebniji i kada smo svedoci tog paradoksa da oni koji govore o miru proizvode nemire – znamo da je mir ugroženiji nego ikada. Potrebna nam je zato molitva. Mnogi se danas čude: Zamislite, Crkva poziva na molitvu?! Pa na šta će da poziva Crkva? Mi koji smo pravoslavni hrišćani zaista verujemo u Boga. Oni koji bi od Crkve hteli ne molitvu nego nešto drugo, oni zapravo misle ili ne veruju da oni koji u crkvu idu i koji sebe nazivaju pravoslavnim hrišćanima zaista veruju u Boga i zaista veruju u moć i silu Božju. Potrebna je, dakle, molitva, pored svega ostalog, jevanđeljska svest i savest, potrebna je pomoć Božja.
Ovu svečanost na kojoj ste me počastvovali da vam se obratim doživljavam kao znak prisustva ljubavi Božje među nama i znak duhovnog i molitvenog jedinstva našeg naroda gde god da se nalazi; ne jedinstva u pukim prolaznim vrednostima, vrednostima koje se temelje samo na tlu i krvi, vrednostima od ovoga sveta ili, ne daj Bože, jedinstva koje se gradi na bilo kojoj vrsti zla. Takvo nam jedinstvo ne samo da nije potrebno nego je zasigurno i štetno. Na takvom jedinstvu izgrađeni mi ne trebamo ni sebi samima a kamoli drugima. Naše se jedinstvo izražava u vernosti Bogu, u vernosti Hristu i NJegovim zapovestima, a to znači u vernosti svakom dobru i bogopodobnoj vrlini. Jedinstvo između Republike Srbije i Republike Srpske jeste izraz tog i takvog jedinstva. Zato je to jedinstvo, nezavisno od sile koja Boga ne moli, nerazorivo. Iz takvog jedinstva proizilazi svaki naš napredak, napredak naše narodne prosvete i kulture, unapređenje ekonomske saradnje, unapređenje svih onih jedinstvenih darova i osobenosti koje čine identitet srpskog naroda, a naš identitet, ono po čemu nas Gospod prepoznaje, jeste to da smo pravoslavni hrišćani koji i u nevoljama i u iskušenjima ne posustaju, ne predaju se, ne padaju na kolena, jer uvek i u svemu vide izraz promisla Božjeg, vide znak pobede – krst Hrista vaskrslog.
U to ime, pozdravljam vas sve ovde okupljene, svu braću i sestre u Republici Srpskoj i želim da u svakom dobru, sreći i zdravlju dočekamo svi zajedno praznik Vaskrsenja Hristovog, a sa njim i našeg. Neka je srećan praznik! Živeli na mnogo godina!
***
Ukazom Predsednika Republike Srpske g. Milorada Dodika za naročite zasluge prema Republici Srpskoj NJegovoj Svetosti Patrijarhu srpskom g. Porfiriju uručen je Orden Republike Srpske na lenti. Kako se navodi u obrazloženju, visoko odlikovanje Republike Srpske je dodeljeno NJegovoj Svetosti Patrijarhu za pastirsku brigu i ljubav prema Republici Srpskoj i naročite zasluge u razvijanju, umnožavanju i učvrščivanju vere svete pravoslavne pružajući nesebičnu podršku svom narodu gde god da se on nalazi i u kakvim god životnim okolnostima i iskušenjima bio. Primajući visoko odlikovanje, patrijarh Porfirije je istakao:
– Gospodine Predsedniče, iz dubine svog bića želim da Vam zahvalim na visokom odlikovanju. Sa jedne strane, ovaj orden koji sam primio razumem kao izraz ljubavi našeg naroda iz Republike Srpske prema Srbiji i prema onoj braći i sestrama koji žive u Srbiji, a svi smo jedna porodica. Sa druge strane, orden koji sam dobio, a znam da ga nisam zaslužio, vidim kao izraz vernosti Vas i Vaših saradnika, kao i svih braće i sestara iz Republike Sropske prema svojoj Crkvi, prema pravoslavnoj veri, prema predanju otaca naših. Iz tog razloga ovaj orden ne pripada samo meni, nego pre svega svim episkopima i sveštenicima iz Republike Srpske i šire, iz Bosne i Hercegovine, koji su, u ime svih nas i čitavog Svetog Arhijerejskog Sabora, oni koji oprisutnjuju našu Crkvu na tim prostorima. Hvala Vam na vernosti i na ljubavi! Budite uvereni da će naša Crkva – svi smo mi Crkva, a mi koji nosimo mantije dobili smo samo poverenje da upravljamo onim što pripada svima – biti svugde gde god je naš narod, u Republici Srpskoj, gde smo u svojoj kući, i gde god da postoji ijedna živa duša naše pravoslavne vere. Nijedna duša iz našeg roda nije zaboravljena, nije zapostavljena i ne samo da je u našim mislima i molitvama, nego pokušavamo delatno i praktično uvek da budemo sa svima bez obzira da li se to vidi, bez obzira da li to neko ceni, ali znamo da vidi Bog i oni koji su istih kostiju i iste krvi duhovne, ali i narodne i nacionalne kojima svi zajedno pripadamo. Hvala! Neka Gospod sve blagoslovi!