21.9 C
Belgrade
21.6 C
Belgrade
19, avgust, 2022

Patrijarh srpski Porfirije: Za Hrista i Crkvu smo se neprestano rađali u Leliću i Ćelijama

Beseda Patrijarha srpskog G. Porfirija u Sabornom hramu Vaskrsenja Hristovog u Valjevu, 29. jun 2022. godine

Brate i saslužitelju, vVladiko Isihije, braćo i saslužitelji arhijereji naše pomesne Crkve Pravoslavne i Srpske, draga braćo i sestre, Valjevci, čestiti hrišćani, svetosavska deco i blagosloveni vernici čitave Eparhije valjevske i ovog blagoslovenog kraja, blagodarni smo na rečima dobrodošlice i ljubavi i znamo, stojeći pred Gospodom, da su ove reči izraz Vaše ljubavi, poverenja i da stoga pokrivaju sve naše i sve moje nedostatke. Ove reči jesu poziv da činimo što više možemo kako bismo odgovorili na Vašu ljubav, znajući da nikada do kraja neće biti opravdane Vašim poverenjem. Ali, zbog Vaše ljubavi, zbog Vaše vere, zbog Vašeg hrišćanskog opredeljenja i podviga, kad god dolazimo u ove krajeve, ne samo da imamo utisak da dolazimo do jednoverne braće, nego siguran sam, i ja lično, i sva braća arhijereji, dolazeći ovde u Valjevo, a naročito u okolna mesta Eparhije valjevske, kao da dolazimo u svoj rodni kraj, jer, naravno, svi dobijamo po promislu Božjem, rođenjem od svojih roditelja, telesno rođenje, biološko postojanje, ali u Hristu dobijamo pečat i dar Duha Svetoga, u svetoj tajni krštenja, rađamo se u Hristu i za Hrista, za duhovni život, za spasenje. Međutim, to što smo rođeni jedamput krštenjem u Hristu, jeste nam dato u Crkvi Njegovoj, to je u isto vreme i zadato. Zadato nam je da, ono što smo dobili kao zalog i pečat u svetoj tajni krštenja, neprestano aktualizujemo u svom životu. To što smo se jedamput rodili za Hrista i u Hristu, treba neprestano da se rađa i mi neprestano da se rađamo za večni život.

Ako postoji mesto, gde smo jedamput rodivši se krštenjem neprestano se rađali za Hrista, za Crkvu Njegovu, za radosnu našu veru, to je onda Lelić, to su onda Ćelije, manastir Ćelije. Kada smo progledali, naša generacija, probudili se za Hrista, za pravoslavnu veru, kada smo razumeli da ništa bez Hrista nema smisla, a mnogo toga što je istinski vredno u Njemu dobija pečat i smisao, onda smo to produbljivali, obogaćivali, utvrđivali postojanjem, čitavim svojim bićem, toga smo svesni upravo u valjevskim svetinjama, u Leliću i u manastiru Ćelije. Blagodareći činjenici da iz ta dva mala mesta niče, ne samo koren svetosavski, nego raste i stablo, stablo koje daje duhovne plodove u istinskim nosiocima Duha Svetoga. U tim svetinjama rastu istinski ohristovljeni ljudi, hristoliki, hristonosni, takvi da se nikako ne mogu sakriti, a to su Sveti vladika Nikolaj, čije rođenje slavimo – 140 godina od njegovog rođenja. Slavimo i njegovo upokojenje u Hristu – 65 godina od toga dana, i 30 godina od njegovog obretenja, to jest povratka iz dalekog sveta u rodno mesto. Imao sam taj blagoslov da kao student učestvujem u radosti čitavog pravoslavnog našeg naroda i svih pravoslavnih hrišćana.

Dakle, Lelić je mesto koje je ovenčano molitvom, a i zaokruženo, dovršeno, po promislu Božjem, upravo u Svetom vladici Nikolaju. I s druge strane, manastir Ćelije, takođe, kroz vekove, mesto sabiranja i molitve svetih, suza pokajanja i preobražavanja našeg drevnog naroda. I manastir Ćelije je dobio svoj pečat, zaokružio se u Duhu Svetome upravo Svetim avom Justinom. To su bila dva mesta, baš kako kaže Sveti Vasilije Veliki, koja su još jedamput i dobila svoje postojanstvo zbog dostojanstva svetitelja Božjih. Zbog onih u kojima je Duh prosijao, zlatoustog vladike Nikolaja i novog filozofa u Hristu – Svetog Justina. U njima je još jedamput, u punoći zasijao lik Svetoga Save, put Svetoga Save, ono za šta smo se kao narod u Svetome Savi opredelili. U njima dvojici, u svakome na svojstven i neponovljiv način, pokazalo se šta je to iskonska prava, neponovljiva vera, šta je to istinsko pravo bogoslovlje. Pokazalo se ono što je i dan danas, da bogoslovlje nije puko umovanje, akrobacija uma, da bogoslovlje nije sabiranje raznih znanja iz različitih knjiga, da bogoslovlje ne znači imati akademske potvrde i diplome. Naravno, sve to je nosilo značaj i snagu, ali tek onda kada je utemeljeno u izvornom korenu koji se zove Hristos! Ako je ispunjeno telo, ako je prožeto duhovnim iskustvom, koga nema bez podviga, koga nema, pre svega, bez jasnog opredeljenja i truda da živimo jevanđeljem Hristovim. Nema istinske i prave Hristove nauke tamo, nema podviga, ponavljao je Sveti vladika Nikolaj, ponavljao i Sveti otac Justin, rečenicu koja je zapisana davno u zbirci pravoslavnih misli, ponavljali su i nas podsećali. „Ako hoćeš, i ako si istinski ispravni pravoslavni bogoslov, onda se istinski i ispravno pravoslavno moli“. Drugim rečima, ne možemo biti hrišćani ako imamo potvrdu za to iz neke škole, ili ne možemo biti pravoslavni hrišćani, na to nas rođenjem podseća bezbroj puta, a to potvrđuju i objašnjavaju Sveti vladika Nikolaj i Sveti Justin. Ako tek spoljašnje deklarativno kažemo da smo pravoslavni hrišćani i da činjenično pripadamo Pravoslavnoj Crkvi, bolji smo od drugih, bolje poznajemo Jevanđelje, bolje poznajemo Hristovu veru. Ne, braćo i sestre! Tek kada se trudimo da živimo Hristom u Hristu, da živimo Njegovim zapovestima, da su jevanđeljske vrednosti te koje određuju naš život, da je Hristos mera i merilo našeg života. Tek kada smo na tom putu i kada se trudimo da tako živimo, blagodat Božja, Gospod nam se otkriva! To je i sam Gospod rekao, a podsećaju nas svojim delima i svojim životom Sveti vladika Nikolaj i Sveti otac Justin. „Neće se spasiti onaj koji govori Gospode, Gospode, nego onaj koji tvori volju Očevu“. Onda nastavlja sam Gospod kada kaže: „Idite od mene, nikada vas nisam poznavao, jer ste bezakonici, to jest odnosite se prema zakonu etiketom pravoslavnosti. Govorite da ste pravoslavi hrišćani, a ne živite po zakonu Hristovom“. A otac Justin i vladika Sveti Nikolaj nisu sebe smatrali za sudije ljudima, nego su bili svesni slabosti i nemoći običnog čoveka, i zato su zapravo podsticali na to da se trudimo. Opominjali su da ćemo padati, da smo slabi, da smo grešni, da imamo promašaje, i ljudi smo iz tog razloga. No, milosrđe Hristovo, ljubav Njegova, prima naše pokajanje koje se prima uz samospoznaju da smo slabi i nemoćni i da nam upravo zbog toga treba ljubav Hristova. Njegova sila, da kada se pred Njim otkriva naša slabost, tada smo u Njemu snažni i moćni. On, Bog nas podiže. Zato, braćo i sestre, zbog velikih svetitelja, Svetog vladike Nikolaja i Svetog Justina, koji su nas učili, i dan-danas uče, ali još više od toga, koji su nam pomagali svojom slobodom pred Gospodom i koji nam pomažu, osećajući se kroz njih bliskim Gospodu, i mi osećali i osećamo smelost da se obratimo Gospodu zbog njih, zbog njih Svetosavaca i mi se osećamo da smo Svetosavci. I otuda, braćo i sestre, uvek ćemo dolaziti ovde s ljubavlju na vaše molitve, na vašu ljubav, i mi koliko možemo da istom merom, ako ne istom merom, skromno da uzvratimo, opet, znajući da će se umnožiti.

Neka Vas sve Gospod blagoslovi, da imamo molitve Svetih Nikolaja i Svetog Justina i Sveih Svetih, i Svetoga Save! Da se uvek okupljamo u Hramu Božjem, u Crkvi Hristovoj, u pravoslavnoj veri, a ona će nam uvek biti okvir gde god da smo. Imamo čvrst temelj, a to je Hristos, koga slavimo ovde sada i u sve vekove vekova, Amin! Živeli, da Gospod sve blagoslovi!

Pratite nas putem iOS i Android aplikacije

POVEZANE VESTI

U Novi Sad vraćena ukradena slika Vlaha Bukovca

Ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin i predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović, dočekali su danas u Novom Sadu sliku Vlaha Bukovca "Blagoveštanski sabor u Sremskim...

Ričard Grenel: Kurti odbijao svaku ideju koju su predlagale SAD

Bivši američki izaslanik za dijalog Beograda i Prištine, Ričard Grenel, izjavio je danas da je premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti odbijao svaku ideju...

Predsednik Vučić iz Brisela: Jedva čekam da se vratim u našu Srbiju

- Poštovani građani Srbije, težak dan je za nama, za sve građane Srbije i celu našu zemlju. Ne mogu da kažem da je uspešno...

Pratite nas putem iOS i Android aplikacije

0 Komentara
Inline Feedbacks
Vidi sve komentare