5.8 C
Belgrade
5.8 C
Belgrade
2, februar, 2023

Patrijarh srpski Porfirije otvorio naučni skup na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu u Beogradu

Njegova Svetost Patrijarh srpski g. Porfirije otvorio je 15. decembra 2022. godine naučni skup Stogodišnjica vaspostavljanja Srpske Patrijaršije u Velikom amfiteatru Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta u Beogradu.

Neposredno pre svečanog otvaranja skupa, u fakultetskoj kapeli Svetog apostola i jevanđelista Jovana Bogoslova svetom Liturgijom načalstvovao je Njegovo Preosveštenstvo Episkop marčanski g. Sava.

Otvarajući naučni skup, Njegova Svetost Patrijarh g. Porfirije je poručio:

– Neizmerno se radujem i blagodarim Bogu na prilici da vam se obratim upravo danas pod svodovima najvišeg bogoslovskog i akademskog učilišta naše pomesne Crkve, Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, povodom svečanog otvaranja naučnog skupa „Stogodišnjica vaspostavljenja Srpske Patrijaršije“. Jubilej, koji nas opet i iznova podstiče na promišljanje veličanstvenosti dara da živimo u Crkvi Hristovoj kao njeni članovi, jeste stogodišnjica obnove drevne Pećke Patrijaršije, odnosno ujedinjenja svih pravoslavnih srpskih crkvenih oblasti, prethodno u različitim kanonskim statusima i jurisdikcijama, u jednu i jedinstvenu Srpsku Patrijaršiju.

Bivajući duboko svesni naših hrišćanskih korena, koji sežu još u apostolska vremena, kad god se blagodaću Duha Svetog sabiramo radi savršavanja svete Liturgije, svagda se opominjemo i svih onih koji su, shodno svojim darovima, služili i koji služe u Svetoj Crkvi Božjoj, to jest Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi. Ova liturgijska perspektiva nam otvara duhovne vidike za prepoznavanje krucijalne i višeslojne uloge naše pomesne Crkve na polju očuvanja identiteta našeg hristoljubivog pravoslavnog srpskog roda. Uprkos različitim izazovima trajanja i pretrajavanja Srpske Patrijaršije kroz istoriju, budući da je reč o harizmatskoj bogočovečanskoj zajednici, a ne instituciji od ovoga sveta, ona je bila i ostala temelj na kome se postojano izgrađivao identitet pravoslavnih Srba. Međutim, treba naglasiti da ovde nije reč prvenstveno o identitetu koji savremena nauka definiše kao: lični, kulturni, socijalni, psihološki, državni, nacionalni, biološki i politički. Ipak je najvažniji duhovni identitet; on je koren, on je osnova, baza, jer je čovek u pravom smislu reči duhovno biće koje ima potrebu za metafizičkim ukorenjenjem. Uostalom, blagodareći upravo takvom identitetu ne samo da je sačuvan vaskoliki pravoslavni srpski narod, već je to doprinosilo i još uvek doprinosi opstanku naše prosvete, kulture, pa čak i državotvornosti.

Zasigurno je prethodno izloženo, kao i mnogo više od toga, svojevremeno nadahnulo sve blagočestive arhijereje Srpske Pravoslavne Crkve da se, zajedno sa hiljadama pravoslavnih Srba iz svih oslobođenih i ujedinjenih srpskih zemalja, saberu 12. septembra 1920. godine u Sremskim Karlovcima radi obnarodovanja ukaza o vaspostavljenju Pećke Patrijaršije i sabornom jedinstvu pravoslavnih srpskih crkvenih oblasti, ujedinjenih u jednu autokefalnu Srpsku Pravoslavnu Crkvu. Pošto je Sveti Arhijerejski Sabor Srpske Pravoslavne Crkve već 28. septembra iste godine izabrao uglednog arhijereja tog vremena, Mitropolita beogradskog Dimitrija, za prvog Patrijarha obnovljene Patrijaršije, potvrdivši donetu odluku i na Izbornom saboru 20. novembra, Carigradska Patrijaršija je odgovarajućim crkvenim aktom, to jest svepravoslavno prihvaćenim Tomosom, 19. februara 1922. godine potvrdila ujedinjenje viševekovnih pravoslavnih srpskih crkvenih oblasti kao „kanonsko i opravdano“, dok je naša pomesna Crkva priznata „za stalno i zauvek“ kao sestrinska Crkva svih autokefalnih Pravoslavnih Crkava.

Stoga, ovaj jubilej nije ništa drugo do blagosloveni povod za obnovu blagodati u liturgijskom i bogoslovskom smislu kako u Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi, tako i u vasceloj Sabornoj i Apostolskoj Crkvi od kraja do kraja vaseljene.

Povrh svega, čvrsto verujemo da će rezultati ovog naučnog simposiona zaista i potvrditi i analizirati prethodno rečeno. Neka je blagosloven i plodotvoran rad ovog izuzetno značajnog naučnog skupa, i neka bi Gospod molitvama Svetog apostola i jevanđelista Jovana Bogoslova i Svetoga oca našeg Save, prvog Arhiepiskopa srpskih i pomorskih zemalja, podario napredak na svakom polju i u vašem radu.

* * *

Učesnike siposiona, profesore i studente, kao i prisutnu gospodu episkope marčanskog Savu i mohačkog Damaskina, prigodnim besedama su pozdravili i rektor Univerziteta u Beogradu prof. dr Vladan Đokić i dekan Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta protojerej prof. dr Zoran Ranković.

Radni deo naučnog simposiona je podeljen u tri sesije kojima su predsedavali protojerej-stavrofor prof. dr Vladimir Vukašinović, jerej doc. dr Dragan Karan, prof. dr Vladislav Puzović, đakon dr Nikola Lukić, protođakon dr Zlatko Matić i prof. dr Rade Kisić.

Pratite nas putem iOS i Android aplikacije

POVEZANE VESTI

ANDRIJA MANDIĆ PREDSEDNIČKI KANDIDAT NA IZBORIMA: Odluka izglasana na glavnom odboru Nove srpske demokratije

Jedan od lidera Demokratsog fronta i predsjednik Nove srpske demokratije Andrija Mandić biće kandidat na predsjedničkim izborima.   Ta odluka izglasana je na glavnom odboru Nove...

SLAVIMO VELIKOG ČUDOTVORCA Samo jednu stvar ne treba raditi

U NARODNOJ tradiciji postoji jak i opravdan razlog što se veruje u ovo, pa stoga se nemojte ogrešiti. Vernici Srpske pravoslavne crkve sutra obeležavaju Prepodobnog Jevtimija Velikog,...

IMA BOGA! Mitropolit Joanikije i sveštenici oslobođeni optužnice

SUDIJA Marko Kojović pročitao je oslobađajuću presudu, što je ispraćeno burnim aplauzom. Čitanju presude nije prisustvovao tužilac.   Mitropolit Joanikije u završnoj reči je ponovio da...

Pratite nas putem iOS i Android aplikacije

0 Komentara
Inline Feedbacks
Vidi sve komentare