23 C
Belgrade
23 C
Belgrade
1, jul, 2022

Patrijarh srpski Porfirije: Hristos nam mora biti na prvom mestu. On je mera i merilo u našem životu.

Njegova Svetost Patrijarh srpski g. Porfirije načalstvovao je 13. juna 2022. godine, Na Duhovski ponedeljak, svetom arhijerejskom Liturgijom u ruskom hramu Svete Trijice u Beogradu.

Na liturgijskom sabranju povodom slave Podvorja Moskovske Patrijaršije, Patrijarhu su sasluživali protojerej-stavrofor Sreten Mladenović, protojerej Nebojša Topolić, starešina crkve protojerej Vitalije Tarasjev, jerej Miodrag Nešić, protođakoni Dragan Radić, Radomir Vrućinić i Stevan Rapajić. Tom prilikom Njegova Svetost je besedio:

-U ime Oca i Sina i Setog Duha. Dragi oče Vitalije, braćo i sestre, radost je naravno za sve nas kad god imamo priliku da dođemo u ovaj molitveni dom, u ovaj predivni časni hram posvećen Jednom Bogu, posvećen Svetoj Trojici, Ocu i Sinu i Svetome Duhu, Trojici iz koje je sve i zbog koje je sve. Radujemo se, jer je pre svega ovo molitveno mesto. Radujemo se i što je to mesto na kojem su naša braća Rusi podigli svoj molitveni dom, hram u kojem se, evo, već više od sto godina okupljaju i mole ne samo za sebe, već i za spasenje čitavog sveta.

Činjenica da na prostoru jedne pomesne Crkve mogu postojati molitvene zajednice, koje jesu sa jedne strane pod duhovnim pokroviteljstvom te pomesne zajednice, pomesne Crkve, a sa druge strane su iskorak, po promislu Božjem, ljubavi neke druge molitvene zajednice, bez obzira što postoje različiti prostori na kojima se osnivaju molitvene zajednice i naravno različita vremena u kojima žive različite molitvene zajednice, na praznik Duhova jasno kazuje da su one u samoj svojoj suštini jedna i jedinstvena molitvena zajednica koja se zove Crkva, telo Hristovo, Crkva kojoj je sam Gospod glava.

I već u toj viziji, u takvom poimanju Crkve, dato nam je sve. Kao što u jednom organizmu postoje različiti delovi tela, ali svaki deo je nezamenljiv i svaki deo ima svoj smisao, svoj cilj u funkciji celovitog tela, tako je i Crkva upravo kao jedno telo, kao jedan organizam kojoj je glava Hristos, jedna i jedinstvena i ne postoje važniji i manje važni, ne postoje veći i manji. Najvažnije je da svako u svom vremenu i na svom mestu, u skladu sa darovima koje je dobio od Gospoda, umnoži te darove upravo blagodaću Duha Svetog do maksimuma, do mere rasta visine Hristove. Najveći je onaj koji je svoj format doveo do savršenstva. Taj format formalno, matematički, možda može biti spolja posmatrano manji od nekog drugog formata, ali u Duhu Svetom svaki format je beskrajno veliki. Svakom je Bog dao njegov format, ali da taj format, kako rekosmo, umnoži maksimalno neoslanjajući se na sebe nego uvek na ljubav Božju, na promisao Njegov i sarađujući sa blagodaću Božjom.

Na praznik Duhova, Gospod je poslao Duha Svetog i blagodat Duha Svetog je sišla na apostole. I evo, u Jerusalimu oni su svedočili Hrista Raspetog i Vaskrslog, Njega kao našeg Spasitelja, Njega kao Crkvu, Njega kao Carstvo Nebesko, Njega kao smisao i punoću, Njega kao početak i kraj, Njega kao kriterijum i kao merilo, Njega kao ogledalo. U Njemu ćemo sve i Njime meriti, u Njemu ćemo sve i Njime ogledati. Samo tako ćemo znati nepogrešivo koji su putevi i staze našeg života. Poslavši, dakle, Duha Svog Setog na apostole, oni su propovedali Hrista na svom jeziku, na jeziku koji su znali. Svako je, jer su svi u Duhu Svetom bili sabrani, na najbolji mogući način razumeo šta svedoče apostoli, jer njihova reč nije bila prazna reč, nije bila samo reč ljudska. Njihova reč je bila sila istine, sila ljubavi i blagodati Božje. Za razliku od epohe kada je Bog pomešao jezike da se ljudi ne bi razumeli u činjenju zla, u pokušaju da izgrade carstvo večno i nebesko – što je apsolutno nemoguće na zemlji bez Boga – Bog je učinio da, iako su ljudi tada u Vavilonu govorili istim jezikom, oni se nisu razumeli. Pomešali su se jezici, misli, jer u duhu Božjem nisu bili jedno i zajednica. Ovde, pak, osnivajući i ustanovljujući Crkvu Silaskom Duha Svetog na apostole, Gospod čini Duhom Svetim da iako ne govore istim jezikom ljudi se apsolutno, u potpunosti i bez ostatka razumeju bolje nego oni koji govore istim jezikom, jer je jezik kojim su apostoli svedočili Hrista bio jezik Hristov, jezik Duha Svetog, jezik ljubavi u Hristu. Možda su mogli i da ćute i da ne izreknu ni jednu reč nego samo da se pojave u mnoštvu različitih ljudi, predstavnika svih naroda koji su tada došli u Jerusalim, i da samo svojim prisustvom u potpunosti i do kraja posvedoče istinu Crkve i istinu Hristovu.

To je poruka nama. Možemo mi pričati koliko hoćemo, najčešće će to biti prazne reči. Možemo i, oprostite na izrazu, blebletati o najuzvišenijim vrednostima, i o samom Bogu i Hristu, ali ako odlučno jedamput za svagda nismo doneli odluku da hoćemo u Hristu da živimo, prazne će biti naše reči i mi nećemo biti svedoci. Međutim, ako smo uzeli Hrista za meru i za kriterijum, Crkvu za meru i za kriterijum, ako nam je Crkva ta koja određuje naše misli, naše ponašanje, naše reči, onda čak i kada smo slabi, kada grešimo i kada padamo bićemo svedoci, jer smo u srcu doneli odluku da hoćemo da idemo za Hristom i da živimo u Crkvi bez obzira na činjenicu da smo slabi ljudi.

Zato, braćo i sestre, na Duhove je Crkva pokazala da je Carstvo nebesko među nama i u nama, u istoriji u koju su pozvani svi ljudi i svi narodi. Crkva samo zbog toga i postoji da bi svi ušavši u Crkvu rasli i preobražavali se. Duh Sveti čini da postajemo jedno Telo u Hristu. Sve pomesne Crkve su zapravo jedna Crkva. Tzv. pomesne autokefalne Crkve ne postoje zbog toga da bi se branili bilo kakvi interesi i ciljevi od ovog sveta, nego da bi sve od ovog sveta prošlo kroz vodenicu Crkve i pretvorilo se u jedan jedinstven Hleb, pretvorilo se u jedno Telo Hristovo, Crkvu Hristovu kroz pričešćivanje Krvlju i Telom Hristovim. Ne postoji Crkva da bi bila oruđe, da bi bila sredstvo. Za onoga koji to ne razume treba se moliti, jer taj hoće da suzi Crkvu na svoju meru, hoće da suzi Crkvu po svom modelu, da se služi Njom da bi ostvarivao nekakve prolazne interese, a to su po pravilu, kad se sve svede na svoju početnu tačku, pojedinačni, individualistički, egoistični ciljevi onog koji Crkvu tako doživljava. Mi to znamo i treba da znamo i zato smo mi odgovorni za takve. Ako smo utemeljeni u Hristu i ukoliko smo prosvećeni Duhom Svetim, mi smo odgovorni za njih, a oni za nas nisu. Bog će nas pitati da li smo zaista istinski svedočili Hrista i takvima, pa i onima koji su se protiv Njega borili, ili smo možda doprineli da pogrešno razumeju ko je Hristos, a ko je Crkva.

Crkva je, dakle, na Duhove, na svoj rođendan jasno otkrila sebe kao zajednicu svih naroda, kao zajednicu svih ljudi, I ako mi ne osećamo sve ljude i sve narode u najmanju ruku kao pozvane da sa njima budemo u zajednici, onda zasigurno, makoliko govorili da smo međusobno u zajednici, to neće biti bar do kraja tačno. Ne može se graditi zajednica koja sužava, odvaja, ograđuje od drugih, jer to nije zajednica koja je Crkva. Crkva raste, množi se, razvija se. Čitav svet, tvorevina, priroda, sve je pozvano i stvoreno da bude Crkva.

Na Duhove, apostoli, njih dvanaestorica, kada je na njih sišao Duh Sveti, Duhom Svetim su se obratili sabranom narodu. Više od tri hiljade ljudi je došlo iz svih krajeva. Iz svakog naroda došli su predstavnici. Iako nisu, dakle, znali jevrejski jezik, itekako su znali jezik svog srca. Itekako su čuli jezik Duha Svetog da je Hristos mera i merilo, da On mora biti na prvom mestu u našem životu. Samo onda kada je On na prvom mestu sve ostalo ćemo postaviti na svoje mesto, sve ostalo ćemo razumeti i sve ostalo će doći do svoje punoće, do svog pravog izraza. Tako će i lokalna zajednica doći do svog punog izraza, daće sve najbolje od sebe, onda kad joj je Hristos na prvom mestu, kad joj je Crkva na prvom mestu, jer Crkva nije tek jedna od institucija naroda, ovde srpskog naroda, a tamo i ruskog naroda. Sve ostale institucije ili padaju ili dobijaju svoj smisao u Crkvi.

Čestitajući danas praznik našoj braći pravoslavnim Rusima, naravno i svima nama i čitavom pravoslavnom svetu, molim se Bogu da Duh Sveti siđe i na nas svakog pojedinačno. Treba znati i to da mi kada govorimo molitvu Care nebeski, Utešitelju, Duše istine, koji si svuda prisutan i sve ispunjavaš, dođi i useli se u nas da je i tu reč o Crkvi. Sve je uvek zajednica. Ja ne postojim bez tebe, ali ni ti ne postojiš bez mene. Molim se Bogu da Duh Sveti siđe na nas, da nas prosvećuje, da Njim živimo, da Njim osećamo, da Njim mislimo, da Njim gledamo i onda će Carstvo Božje za nas biti najrealnija realnost ovde i sada. Sve ostalo će onda i kada govorimo i kada mislimo i kad činimo imati taj pečat. Neka Gospod sve blagoslovi, živeli na mnogo godina. Srećan praznik!

Pratite nas putem iOS i Android aplikacije

POVEZANE VESTI

Koalicija Albanaca doline osvojila većinu glasova na biračkom mestu broj 6

Na biračkom mestu broj 6 u Velikom Trnovcu najveći broj glasova na ponovljenom biranju za parlamentarne izbore je osvojila Koalicija Albanaca doline. Od ukupno 1089...

Razgovor patrijarha Porfirija i premijera Abazovića

Njegova Svetost Patrijarh srpski g. Porfirije primio je 30. juna 2022. godine u Patrijaršijskom dvoru u Beogradu g. Dritana Abazovića, predsednika Vlade Crne Gore. Prijemu...

Košarkaši Srbije poraženi od Letonije u Rigi

Meč je rešen u trećoj četvrtini koju su Letonci dobili 21:7. Košarkaška reprezentacija Srbije poražena je večeras u Rigi od Letonije 66:59 u utakmici petog...

Pratite nas putem iOS i Android aplikacije

0 Komentara
Inline Feedbacks
Vidi sve komentare