27.6 C
Belgrade
27.6 C
Belgrade
7, jul, 2022

Patrijarh srpski Porfirije: Govorimo Hristovom rečju delajmo njegovim delom

Njegova Svetost Patrijarh srpski g. Porifirije načalstvovao je 19. juna 2022. godine evharistijskim sabranjem u manastiru Glogovcu, čime je proslavljeno 30 godina od osnivanja Eparhije bihaćko-petrovačke.

Sasluživali su NJegovo Visokopreosveštenstvo Mitropolit crnogorsko-primorski g. Joanikije i preosvećena gospoda episkopi vranjski Pahomije, mileševski Atanasije, gornjokarlovački Gerasim, bihaćko-petrovački Sergije, buenosajreski i južnoamerički Kirilo i mohački Damaskin, u molitvenom prisustvu nekoliko hiljada vernih sabranih na 30. tradicionalnom Janjskom saboru. Besedio je Patrijarh srpski g. Porfirije:

-U ime Oca i Sina i Svetog Duha. Preosvećeni Vladiko Sergije, domaćine i duhovni oče ovih prostora, Visokopreosvećeni Mitropolite, braćo arhijereji, braćo i sestre, veliki je blagoslov danas za sve nas što smo se sabrali u ovoj svetinji u kojoj su se vekovima sabirale duše žedne i gladne Boga, žedne i gladne večnosti, istine, pravde i ljubavi. Dolazeći žedni ovde su tu svoju žeđ utoljavali tako da su sa jedne strane bili utešeni i siti, a sa druge strane pokrenuti da tragaju i dalje, da obogaćuju i dalje sebe Bogom, istinom, pravdom i ljubavlju. I mi smo se danas, braćo i sestre, sabrali sa istim željama, istim raspoloženjem.

Sabrali smo se jer znamo da Gospod hoće da narod NJegov bude sabor, a ne da bilo ko od nas bude pojedinačan, usamljen, makar i ne znam koliko usavršen. Samo onda kada smo zajednica, kada smo jedno, kada se sabiramo, ali ne kada se sabiramo na bilo kome i bilo čemu, na idejama od ovog sveta, na vrednostima od ovog sveta, nego samo onda kada se sabiramo i nalazimo u Hristu, u Crkvi NJegovoj, onda jesmo zaista jedan organizam, jedna duša, jedno telo, onda isto mislimo, isto govorimo, isto delamo. Zašto? Zato što u nama živi Hristos, blagodat NJegova, što onda govorimo Hristovom rečju, NJegovim pogledom posmatramo svet, delamo NJegovim delom, NJegovim pogledom gledamo jedni druge.

Braćo i sestre, ono što nas sabira i okuplja u Hristu i vekovima ovde u ovoj svetinji jeste vera pravoslavna. Ta vera pravoslavna izrodila je ovu svetinju, ali ne samo ovu svetinju, koja jeste građevina, nego mnoge i mnoge svetitelje Božje. Samo ne u tako dalekoj prošlosti, posle Drugog svetskog rata, iz ovih krajeva, iz Janjskih oblasti, sa Janjske visoravni, nadahnuti duhovnošću ove svetinje ljudi su odlazili u manastire širom Srbije, širom srpskih prostora. Kada je izgledalo da će bezbožnička čizma satrti i poslednje seme vere u našem narodu, Janjani su se podigli i sačuvali sve naše svetinje i na Kosovu i širom Srbije i u Crnoj Gori i u Hrvatskoj i u svim zemljama gde su živeli pravoslavni Srbi, a gde ili nisu smeli ili nisu hteli da slave Boga na svoj način i da pokažu i posvedoče svoje ime. Janjani su tada došli iz ovog kraja, sa ove visoravni, i u ime svih prineli sebe na žrtvu Bogu i sačuvali obraz svima nama. Ako bismo govorili ljudskim parametrima da nije bilo Janja i Janjana ko zna da li bi danas izgledala i Pećka Patrijaršija i mnoge druge svetinje na Kosovu i širom Srbije i širom svih krajeva onako kako danas izgledaju ili bi oni koji su našeg roda, koji su se rodili u pravoslavnoj porodici, odrasli u pravoslavnom ognjištu, sami zatrli tragove svog postojanja. Otuda, braćo i sestre, kad god dolazimo u ove krajeve, dolazimo smireno sa osećanjem duga. Svi smo dužni Janju i Janjanima.

Danas, braćo i sestre, slavimo Sve svete. Današnja nedelja je posvećena Svim svetima, a to znači da danas, kao i svake nedelje, a još za nijansu više, podsećamo sebe i druge da smo pozvani da se ugledamo na svetitelje Božje, na one iz Janja i na sve one koji krase kalendar naše Crkve, da se ugledamo na njih ne tako što ćemo prosto reći: Ja sam pravoslavan! Ja sam šta više pravoslavni Srbin i ko može meni bilo šta da kaže? Naravno, reći ćemo i da smo pravoslavni i da smo Srbi, ali to nećemo reći samo rečju, to nećemo reći samo slovom, to ćemo reći onako kako su svetitelji Hristovi kroz vekove govorili. To ćemo reći sobom, svojim životom. To ćemo reći tako što će Hristos iz nas govoriti, a to, braćo i sestre, znači da ćemo živeti po zapovestima Hristovim, da će Jevanđelje biti sistem vrednosti koji reguliše naš život, po kojem mi živimo, koje upravlja naš život.

Ima mnogo sistema vrednosti i pogleda na svet koji pokušavaju da se nametnu, da se nametnu često, silom, ne vodeći računa o tome da li neko kome se to nameće to prihvata, da li mu to odgovara, da li je to njegov pogled na svet. Mi svoj pogled na svet nikome nećemo nametati, nismo nikada nametali, ne namećemo ni sada, ali ćemo svoj pogled na svet, a to je pogled kroz Jevanđelje, kroz Hrista, imati kao osnov svog života. Neće to biti samo pogled, nego će biti život, život u Hristu, život u veri i pravoslavlju. Tada će taj život biti svedočenje, svedočanstvo i najbolji mogući poziv da nema ništa lepše od vere hrišćanske, da kada čovek živi Jevanđeljem iznutra je slobodan, ispunjen je radošću, stalo mu je do drugog, stalo je komšiji do komšije, bratu do brata, stalo je deci do roditelja, ali i roditelji ne žale sebe za decu. To je naš pogled na svet.

Treba li da dokazujemo jedni drugima da mnogi drugi pogledi na svet i život po tom pogledu ne računaju ni na komšiju, ni na brata, ni na sestru, roditelje, decu, ne računa porodicu, već unutar porodice jedno drugo vide kao takmaca, kao neprijatelja, kao suparnika… Dokle smo došli?! Kažu nam: Kad ulaziš u bračnu zajednicu potpiši ugovor da se unapred zna, ako dođe do razvoda, kome šta pripada. Moj đed, kao i đedovi mnogih od nas, ni pred smrt nije hteo da testamentom, a imao je desetoro dece, odredi kome šta pripada. Svojim sinovima, a osmoro ih je imao, je rekao: Ako se ne možete dogovoriti niste moji, pobite se, ne interesuje me! Zašto? Zato što za njega nije bilo praznika, hrišćanskog, kojeg nije slavio, nije bilo ručka pred kojim nije izgovorio molitvu Oče naš, nije otišao u postelju a da se nije prekrstio i pomolio se Gospodu. To je svedočio svojim potomcima, svojoj deci, a onda je pred Bogom znao ako to svedočanstvo nije bilo autentično, istinsko i ispravno uzalud su ugovori, potpisi i pisane reči, jer to je za ovaj svet, za prolaznost, a mi smo stvoreni za večnost.

Braćo i sestre, slavimo danas Sve svete. To je naš poziv – da budemo sveti, znajući da to nikada ne možemo sami sobom i iz sebe, znajući da smo slabi i nemoćni, da padamo, da grešimo, da smo opterećini i samoljubljem i egoizmom i isključivošću, znajući da smo slabi, ali znajući da nas Bog voli, znajući da NJegova blagodat sve može, da onda kada mu se skromno, smireno i sa verom u NJega obratimo molitvom On je sa nama. Tada mi nemoćni, najmanji od svih, postajemo svemoćni. Svetost je od NJega, On je taj koji čini svete svetima, a i mi svi, po reči apostola, sveti smo jer smo u Crkvi Hristovoj. Ne piše uzalud apostol Pavle kada se obraća hrišćanima na početku svojih pisama: Svetima u tom i tom gradu. Svima nam je dato da budemo sveti, ali i zadato. Zadato nam je tako što nećemo sprečavati da Gospod iz nas, kroz nas i u nama govori, što nećemo sprečavati da se naša pravoslavna vera vidi.

Dakle, čuli smo i današnje Jevanđelje u kojem Gospod kaže: Svaki koji prizna mene pred ljudima, priznaću i Ja njega pred Ocem svojim. A ko se odrekne Mene pred ljudima, odreći ću se i Ja njega. Ima li većeg prokletstva, ali ima li i veće šanse za nas? Mi se Gospoda ne odričemo svesni svojih nemoći, ali NJega prizivamo da On u našim srcima ukoreni svoju reč, svoje Jevanđelje, zapovest NJegovu da ljubimo NJega čitavim svojim bićem, ali da ljubimo, da volimo i jedne druge. Mi ovde sabrani da volimo jedni druge, ne da volimo čovečanstvo. Mnogo se danas govori o humanističkoj ljubavi, o ljubavi prema onima koji su daleko od nas. Da li ti slušaš Boga dokaži i pokaži ženo u odnosu na svog muža, ali i ti mužu u odnosu na svoju ženu. Tu se dokaži! Ako si tu istinski i pravi onda voliš i čitav svet. Pokažite se roditelji u odnosu na svoju decu. Da li se tu raspinjete? I vi, deco, da li slušate svoje roditelje ili mislite: Šta znaju ovi prevaziđeni, staromodni? Mi smo progresivni i napredni. Tu, dakle, da pokaže svako od nas istinsku ljubav, razumevanje, spremnost da prihvatimo jedni druge, da oprostimo jedni drugima, da praštamo jedni drugima, to je ključ. Bez toga nema ništa. Oholi hrišćanin nije hrišćanin. Onaj koji sve osuđuje, svima drži lekcije, bolje sve zna od svih, misli da je nezamenljiv. To nije hrišćanski duh. A gde je smirenje? Smirenje se projavljuje u praštanju i iskanju oproštaja. To znači otvaranju sebe i svoje duše da te ma kakav si smestim ovde na svoje grudi i da za tebe uvek imam mesta tu i obrnuto. To je hrišćanski i to možda ovima koji propovedaju neke druge sisteme vrednosti izgleda kao slabost, koji bi na silu da ukinu ono što je Bog ustrojio. Nikoga mi ne osuđujemo unapred, niti ćemo reći da smo bolji od njih, ali nemojmo stvarati ideologije od onoga što Bogom nije dato. Ne možeš protiv Boga! Možeš, ali ti je kratak put.

Danas u Jevanđelju Gospod kaže da nam On mora biti na prvom mestu, NJegova reč i Jevanđelje NJegovo, jer kad smo čuli da kaže Gospod učenicima svojim: Koji ljubi oca ili mater većma nego mene nije mene dostojan. Ili koji ljubi sina ili kćer većma nego mene nije Mene dostojan, ne znači to suprotno od onoga što smo prethodno govorili, da ne volimo oca, majku, brata, sestru, decu, roditelje i tako dalje. Ne, nego to znači da samo onda kada ih volimo oslonjeni na Jevanđelje Hristovo, na zapovest Božju, samo onda kada se trudimo da živimo po Jevanđelju Hristovom onda ćemo istinski voleti i oca i majku i brata i sestru. Onda ćemo ih na pravi način voleti, ne egoistično, ne da roditelji očekuju od svoje dece da ispunjavaju njihove snove, pa kad nije tako da imaju problem, ne da deca vole svoje roditelje samo zato što su ih doneli na ovaj svet, a da istinski i suštinski nemaju pravog poštovanja. Voleće deca svoje roditelje samo kad Hrista i NJegovu zapovest budu neprestano imali pred očima.

Braćo i sestre, pravoslavni hrišćani, živimo pravoslavnom verom. Ona će nas naučiti svemu. Ona će nas ne samo utešiti, nego dati snagu i hrabrost da nosimo svoj krst. U Jevanđelju Gospod kaže: Nosite svoj krst. Nije to poziv na stradanje i na mučenje, nego na čuvanje, opet, Jevnađelja. Nije lako biti hrišćanin. Lakše je biti nehrišćanin, lakše je ići širokim putem ovog sveta, lakše je boriti se protiv drugih, lakše je biti isključiv, ali jedino što u tom slučaju ostaješ prazan i skučen iznutra, ostaješ lišen za večnost, za ljubav, za radost.

Neka bi Gospod, braćo i sestre, svima nama darovavši nam veru pravoslavnu dao nam i snage da tom verom živimo, a onda dao ljubavi da uvek budemo spremni, bez obzira na prepreke koje postoje među nama, da budemo jedno, jedno gde god da smo kao pravoslavni Srbi, a onda šire kao pravoslavni hrišćani nezavisno od toga da li je neko Srbin ili ne. Veće je to što je pravoslavan i što je deo naroda Božjeg, Crkve NJegove. Da budemo jedno, dakle, u veri bez obzira na granice koje nas dele, granice političke koje ljudi stvaraju. I to je prolazno, a ne kažem to ja, to kaže apostol Pavle: Narodi su dobili granice i vreme da upoznaju Boga. Zato smo stvoreni kao narodi. Večno postoji onaj narod koji je upoznao Boga, a to naš, slava Gospodu i hvala, narod jeste. Granice, pak, stvaraju sile ovog sveta, a sami znamo da su prolazne, da su varljive, da su promenljive. Neka bude po tom pitanju kako Gospod hoće, a mi ćemo biti jedno u veri, jedno u Hristu. Bićemo jedna Crkva, Crkva Pravoslavna, Srpska Pravoslavna Crkva, gde god da smo.

Hvala vam na ljubavi! Molite se Bogu i za nas arhijereje i znajte da i mi vas istinski i dubinskom u Hristu ljubavlju volimo. Neprestano mislimo o vama gde god da ste. Kada bismo mogli hteli bismo da svaku vašu muku podelimo u svakodnevnom životu, da je ponesemo i uzmemo na svoja pleća, ali isto tako, da učestvujemo i u radosti, radosti Hristovoj i radosti vaše svakodnevice, radosti kojom se radujemo i slavimo Jednog u Trojci Boga, Oca i Sina i Svetog Duha, sada i uvek i u vekove vekova. Amin. Živeli, neka vas sve Gospod blagoslovi! Sve vas volimo i molimo se da vas Gospod čuva i podari vam svako dobro. Živeli na mnogo godina!

Pratite nas putem iOS i Android aplikacije

POVEZANE VESTI

Evropski parlament u rezoluciji o Srbiji prekoračio domete i nadležnosti

Ovakve aktivnosti i ovakav pristup EP je svakako nešto na šta bi trebalo obratiti pažnju, rekao je poslanik Evropskog parlamenta iz redova koalicije "Fides-HDNP"...

Ukrajina ljuta: Turska nije smela da pusti ruski brod!

Ukrajinsko ministarstvo spoljnih poslova potvrdilo je danas da je ruskom brodu, za koji se tvrdi da je prevozio ukrajinsko žito, dozvoljeno da napusti tursku...

Pripadnici ROSU se povukli iz Štrpca

Cilj je zastrašivanje i maltretiranje Srba u toj opštini, saopštila je Kancelarija za KiM. Akcija više od 30 pripadnika ROSU u Štrpcu je završena oko...

Pratite nas putem iOS i Android aplikacije

0 Komentara
Inline Feedbacks
Vidi sve komentare