12 C
Belgrade
12 C
Belgrade
6, oktobar, 2022

Patrijarh srpski Porfirije: Fondacija Privrednik nas poziva da se učimo iz onoga što smo bili

Svečana akademija povodom 125. godišnjice od osnivanja i stogodišnjice od prelaska u Beograd Srpskog privrednog društva Fondacije Privrednik, pod nazivom Kroz tri veka Privrednika, održana je 22. septembra 2022. godine u Velikoj sali Kolarčeve zadužbine u Beogradu.

Posle pozdravne reči upravitelja Fondacije prof. dr Jova Radića i umetničkog programa u kojem su nastupili vokalni ansambl Nokturno i Srpski kamerni orkestar pod dirigentskom palicom Đorđa Pavlovića, prisutnima se obratio NJegova Svetost Patrijarh srpski g. Porfirije:

-Dragi pitomci i svi štićenici Humanitarnog fonda „Privrednik”, dragi gosti, moram da kažem da sam večeras veoma ganut činjenicom da smo se ovde sabrali, ali i ovim događajem koji je svečan. Bilo bi dovoljno da samo slušamo ovu divnu muziku Vizantijskog mozaika i da čujemo samo nekoliko reči koje je upravitelj „čika Jova“, kako ga mi zovemo, ovde izrekao, pa da osetimo da smo blagosloveni.

Ganut sam i činjenicom da sam kada sam ušao u salu video oko sebe nekoliko poznatih lica, koja su danas zrele osobe i imaju svoje određeno mesto u našem društvu. Primera radi, video sam Katarinu koja je bila devojčica kada je upisala Muzičku akademiju. Svirala je violinu i dolazila u Privrednik. Sećam se, jednom prilikom, imali smo sličan događaj u Matici srpskoj kada su nastupala deca pitomci i štićenici Fondacije Privrednik. Među tom decom bilo je onih koji su učili Muzičku akademiju i Akademiju dramskih umetnosti, tako da je program bio zaista veoma skladan, lep i duhovan. Među njima je bila i Katarina koja se pripremila da svira. Međutim, pošto je bilo više onih koji su bili dobri svirači, a ona je tek bila prva godina Akademije, program se odužio i ona nije imala svoju tačku. Bila je tužna i onda me je zamolila, pošto je posle programa usledio koktel i druženje, ako mogu kada se sve to završi da se vratimo u salu i da mi ona osvira svoju tačku. Naravno, ja sam se obradovao, ona je svirala i bila je presrećna. Posle je završila Akademiju, a jednom prilikom sam je sasvim slučajno sreo u naše hramu u LJubljani, gde je bila na posdiplomskim studijama. U svakom slučaju, danas svira u orkestru Vojske Republike Srbije.

I druga lica su mi ovde poznata, sada su već neki od njih zreli ljudi. Zbog svega toga, moram da kažem da je zasigurno ova Fondacija, koja je imala ogromnu snagu i veliki cilj, itekako ne samo da zaslužuje da živi i u naše dane, nego sam siguran da će se razvijati i da će dobiti ponovo onaj zamah i punoću koju je imala između dva rata.

Često nas danas u modernom svetu pozivaju na modernost i upućuju kritike da nismo dovoljno moderni ili smo staromodni, pozivaju nas da se ne vraćamo u prošlost i da ne mislimo o onome što je bilo, jer to, kažu, i nije toliko važno, nego da gledamo u budućnost. Upravo Fondacija Privrednik pokazuje da itekako treba da se osvrćemo unazad, da itekako treba da gledamo u prošlost ne da bismo ostali u prošlosti zatvoreni, ne da bismo izgubili svaki kontakt sa sadašnjošću i bili bez perspektive i bez vizije budućnosti, nego da pored logičnih i legitimnih promena koje se dešavaju u životu pojedinca, u društvu i u civilizaciji, mora da postoje i konstante; mora da postoji i ono što je trajno i što je vredno.

Samo onda kada postoji ono što je trajno, što ima svoj koren i što je neprolazno, možemo govoriti o promeni kao rastu, kao razvoju. Ako nema onoga što je stabilno, što ima svoj koren, ako nema onoga što zna šta je ono u sebi, onda je svaka promena samo skok iz jednoga u drugo. Tako zapravo dolazimo u jedno stanje potpunog košmara i konfuzije u kojem gubimo svaki osećaj da jesmo bilo šta. Fondacija Privrednik nas poziva da se učimo iz onoga što smo bili kako bismo bili ono što jesmo i kako bismo ostali ono što jesmo. Iz Fondacije Privrednik možemo pre svega da naučimo da je jedan narod jedno jedinstveno biće koje, tek onda kada je sposobno da ima samospoznaju, može bez kompleksa i bez straha da stupa u prožimanje, u komunikaciju sa drugim i drugačijim, kao i da u toj interakciji obogaćuje tog drugog i drugačijeg, ali isto tako u svemu što je dobro i čestito biva obogaćeno drugim i drugačijim; dakle, bez opasnosti da će se transformisati i izgubiti sebe i svoj identitet, ali sa punom spremnošću da saznaje da se širi, da raste, da upoznaje svet u svoj svojoj šarolikosti i lepoti, u svojoj različitosti darova Božjih.

Rad je ono na šta nas poziva Privrednik, a to je i ono na šta nas poziva Jevanđelje, dok je na nama da uradimo sve što je do nas da sve svoje talente, darove, sposobnosti i kapacitete legitimno umnožavamo. Kad učinimo sve što smo mogli zasigurno će onda i Bog blagosloviti naš rad i onda će na to što smo mi uložili, blagodaću svojom, učiniti da nam plodovi budu mnogostruki.

Štednja nije sebičnost u jeziku Privrednika. Štednja je poziv na to da budemo dobri domaćini, da ne rasipamo, da ono što imamo razumemo kao dar Božji; kao kada sejemo njivu, ali ako vremenski uslovi nisu pogodni, onda od ploda neće biti ništa. Dakle, štedljivost je domaćinski odnos prema onome što imamo i u isto vreme prevazilaženje sebičnosti, tako da ono što imamo možemo darivati drugima, možemo deliti sa drugima, možemo i druge učiniti učesnicima svoga imetka, baš onako kako je to činio Vladimir Matijević. Čestitost nije ništa drugo nego poziv na jevanđeljski etos.

Jednom rečju, Vladimir Matijević je ostavio amanet našem narodu koji je sam crpeo iz Jevanđelja, jer nije čudo da je svoju Fondaciju u startu povezao sa Crkvom, da je učitelja i sveštenika učinio osnovnim delatnicima unutar Fondacije na terenu. Nije Vladimir Matijević nama rekao da nije važno raditi, da nije važno štedeti i da nije važno biti čestit, već da je važno pripadati nekoj grupaciji, imati dobre veze, pripadati možda nekom pokretu ili nekoj partiji kako bismo onda ostvarili ono što su naši snovi. Kada je takav put, makar i ostvarili neki cilj, u suštini ostajemo prazni, ostajemo neispunjeni, ostajemo i dalje gladni svega onoga što nude rad, štednja i čestitost.

Dakle, mi gledamo u prošlost ne zato što smo staromodni i što nećemo da budemo moderni, jer čestitost je izvan i iznad i staromodnosti i modernosti; čestitost je vrednost koja je trajna. To je ono što se tiče našeg identiteta, ono što mi jesmo.

I da zaključim: veoma je važno da imamo dobru ekonomiju, da imamo dobro uređeno društvo, da imamo razvijenu odbranu i sve ono što se tiče spoljašnjeg organizovanja jednog naroda, ali ako nemamo svoj sistem vrednosti i ako se zaista odreknemo svoga sistema vrednosti koji je oblikovao nas kao pravoslavne hrišćane, tj. jevanđeljskog sistema vrednosti, a onda na mesto Jevanđelja, na mesto naše pravoslavne vere kao fundamenta, postavimo nešto drugo – bićemo samo kao šupalj orah. Imaćemo čvrstu i jaku ljušturu, ali iznutra neće biti života, neće biti sadržaja. Jedan narod je živ i dinamični organizam koji ima svoju dušu. Ako mi dozvolimo da se iščupa naš koren, ako ga mi sami iščupamo i odstranimo iz sebe, onda ćemo kao narod, kao i svako telo bez duše, biti jedan običan leš.

Humanitarni fond Privrednik od kad postoji funkcionisao je kao jedan živi organizam koji ima dušu i koji je preneo jevanđeljske vrednosti u svoj moto: Rad, štednja, čestitost. Onda je logično da i Crkva bude uz sve one koji imaju potrebu da im se pomogne u toku njihovog školovanja, ali je logično – i tako se i desilo – da i najznačajnije institucije u narodu budu reosnivači Fonda Privrednik i da neposredno učestvuju u njegovom radu. Ja sam ne mogu da zamislim kako je prošlo dvadeset i jednu godinu kada sam prvi put kročio u Privrednik. Nekako su me oni koji su bili tada u Privredniku ubedili da stanem na čelo Fondacije ne zbog toga što sam činio i radio više nego drugi, nego upravo da bismo imali ovaj kontekst o kojem govorim. Mi smo, dakle, Privrednikom predanjski narod, a ne oni koji su staromodni. Privrednikom smo ne samo moderni, nego iznad staromodnosni i modernosti. Privrednikom smo zapravo autentični, svoji, uvek isti u različitim okolnostima i uvek spremni da živimo rame uz rame u duhu vremena u kojem postojimo. U to nas uverava Privrednik kroz svoja tri veka. Ja mogu i ovde da obećam, zajedno sa svima koji učestvuju u radu Privrednika, da ćemo se i dalje još više i mnogo više potruditi da i stipendije budu veće, da i broj štićenika i pitomaca bude veći. Neću izdvajati nikoga posebno od onih koji su pomagali i pomažu Privrednik, već su se neka imena čula, ali pozivam sve ljude dobre volje da makar od suviška učestvuju u radu Privrednika ili u nekoj drugoj fondaciji, jer je velika stvar i zalog da i ovde prisutnim pitomcima i štićenicima pokažemo da nam je itekako stalo do njihovih života, odnosno do života naraštaja koji su sada mladi i dolaze u budućnosti, da nam je stalo do vere, da smo spremni da se potpuno utkamo u njihove živote, kako bi i oni bili ukorenjeni u onome što jesu, ali u isto vreme spremni da hvataju znanja i uspehe na sve strane sveta i ovde ih sabirali u našoj Srbiji, ali ne samo u Srbiji nego i u drugim prostorima gde Privrednik postoji.

Moram da pozdravim predstavnike Privrednika iz Zagreba i predstavnike Privrednika iz Banjaluke. Imamo ambicije da i na drugim mestima, kako smo čuli, organizujemo sedišta. Vrlo je važno da jedni druge dopunjujemo, da radimo svi zajedno i da ono na šta nas je zavetovao Vladimir Matijević bude i ostane pokretač i moto, kako se to kaže, ne samo rada Privrednika nego rada naših ljudi na svim prostorima gde žive. Neka Gospod sve blagoslovi! Živeli na mnogo godina!

***

Program u produkciji Informativne službe Srpske Pravoslavne Crkve (producent: Dušan Stokanović; izvršni producent: Sava Mirić; scenario: Ivana Dimić i Sava Mirić; montaža i animacija: Marko Dragojević; dizajn zvuka: Rastko Stokanović; spiker: Dušica Mijatović; dizajn: Milorad Vidović) vodili su Ivana Milenković i Aleksandar Gajšek. Vokalni ansambl Nokturno i Srpski kamerni orkestar pod dirigentskom palicom Đorđa Pavlovića izveli su stavove Studenica, Gračanica i Hilandar iz ciklusa Vizantijski mozaik Svetislava Božića, kao i Oče naš Nikolaja Kedrova i Himnu Svetom Savi u aranžmanu za hor i orkestar Angela Šureva. Svečanu akademiju su pomogli Zadužbina Ilije Milosavljevića Kolarca, Televizija HRAM i TV Produkcija Eparhije bačke.

 

 

 

Pratite nas putem iOS i Android aplikacije

POVEZANE VESTI

Počinje Evroliga: Efes brani titulu, srpski derbi u eliti

Nova sezona Evrolige, najjačeg košarkaškog takmičenja u Evropi, počinje danas i prema svim najavama mogla bi da bude uzbudljivija nego ikad, posebno kad su...

Kecmanović se plasirao u četvrtfinale Tokija, spasao šest meč lopti

Srpski teniser Miomir Kecmanović plasirao se u četvrtfinale ATP turnira u Tokiju, pošto je rano jutros u osmini finala pobedio Britanca Danijela Evansa 6:3,...

Crvena zvezda danas igra protiv Ferencvaroša u Ligi Evrope

Utakmica između Crvene zvezde i Ferencvaroša igra se danas od 18.45 sati na stadionu "Rajko Mitić". Trener fudbalera Crvene zvezde Miloš Milojević izjavio je da...

Pratite nas putem iOS i Android aplikacije

0 Komentara
Inline Feedbacks
Vidi sve komentare