26.2 C
Belgrade
26.2 C
Belgrade
6, jul, 2022

Patrijarh Porfirije: Crkvom ne možemo da se služimo. Ona nije oruđe, a kamoli oružje.

Patrijarh Porfirije: Mi smo dužni da živimo duhom Jevanđelja i duhom Crkve, znajući da Crkva uvek ide između Scile i Haribde, sile ovog sveta i podvodnih stena, ali znajući i to da je Ona utemeljena na Hristu i da sile ada joj neće odoleti, jer je ona stub i utvrđenje Istine.

U ime Oca i Sina i Svetog Duha! Blaženjejši, visokopreosvećena i preosvećena braćo arhijereji, svima nam je poznato da je Crkva Telo Hristovo, da je sam Gospod jedna Glava i da Crkva ima svoje unutarnje zakone koji su utemeljeni na večnim principima, na ličnosti Sina Božjeg Gospoda našeg Isusa Hrista. Crkva ima svoju dinamiku, ima svoj život. I ta dinamika, život i ustrojstvo Crkve ni u kom slučaju ne mogu biti svedeni na dinamiku, principe i pravila koja izviru iz ovog sveta. Štaviše, tek ne mogu biti izraz bilo kog čoveka, pojedinca, pa makar i onoga koji je najsavršeniji i najsvetiji. U Crkvi uvek sve funkcioniše saborno, onako kako kažu Oci, formulišući istine vere na Vaseljenskim saborima: Izvole se Duhu Svetome i nama. Dakle, u Crkvi ništa nije samo i isključivo od nas ljudi, dok, u isto vreme, Bog ne postupa u našem svetu, u bilo čemu što je u vezi sa nama, bez nas, bez naše slobodne volje, bez našeg učešća. Dakle, u simfoniji našoj međusobnoj i u saglasju sa Duhom Svetim Gospod ustrojava dinamiku života Crkve.

Ne postoje nikakve vrednosti od ovog sveta i one najsvetije i najvažnije, kojima se život Crkve može ispuniti i koje oblikuju život Crkve, bez obzira da li se radi o kulturi ili o socijalnim odnosima u jednom prostoru, da li se radi o onome što se zove narodno biće i narodni, nacionalni identitet. Sve te vrednosti su neizmerno važne. Sve one imaju svoj duboki smisao u životu pojedinca i zajednice, ali te vrednosti moraju biti obogaćene, oduhovljene i zapečaćene blagodaću Duha Svetog – to znači Crkve, a nikako obrnuto. Drugim rečima, te vrednosti treba da služe Crkvi i izgrađivanju Tela Hristovog i Crkve, a ne obrnuto da Crkva služi tim, makar bile najvažnije i najvrednije vrednosti. Bilo šta od ovog sveta, pa i bilo koja vrednost, makar je neko smatrao i duhovnom, ako nema pečat Crkve onda nema ni pečat Duha Svetog, onda ona nije duhovna. Dakle, Crkvom se ne služi, nego Crkvi se služi. Ne može biti Crkva oruđe, pa i opet da kažem, u nekim najsvetijim ciljevima, tj. čak i onda kada mislimo da su ti ciljevi najuzvišeniji.

Crkvom, dakle, ne možemo da se služimo. Ona nije oruđe, a kamoli oružje. Svi Crkvi služimo po skromnim svojim sposobnostima, darovima i talentima, po daru Božijem, ali uvek znajući da je Alfa i Omega Gospod Hristos, da je On Početak i Kraj. Otuda, naravno, i mnogi koji pokušavaju da nametnu svoje necrkvene okvire Crkvi, u najmanju ruku promašuju, a često osiromašuju sebe. U Crkvi čovek treba da uzrasta, da oslobađa sebe svojih okvira i granica, a ne da pokušava ono što je nemoguće – da Crkvu skuči, sputa i svede na svoje individualne, pojedinačne granice okvire i kalupe, koji mogu biti i pojedinačni i grupni.

Danas smo u Jevanđelju čuli reči samog Gospoda Isusa Hrista, koji je zakon i pravilo Crkve, koji je došao u svet da bi sve postalo Crkva u Njemu. On nije došao u svet da bi Ga bilo ko od nas prisvojio sebi, da bi od Njega napravio pravilo koje drži u ruci i kroz koje proverava druge. Hristos je došao meni, tebi i svima nama da bismo mi proveravali sebe Njim, a ne da mi držimo Hrista, Njegovo Jevanđelje i Crkvu u svojoj ruci i da pokazujemo drugima kao ogledalo da se oni ogledaju u tome, dok smo mi, s druge strane, tobož izvan domašaja, izvan situacije. Mi smo zapravo vlasnici, Hristovi vlasnici Crkve. Zaboravljamo tu neizmernu ljubav Božju, da smo po Hristovoj beskonačnoj, prebogatoj, preizobilnoj ljubavi dobili mogućnost da mi ostrašćeni, gordi, slabi i nemoćni imamo Hrista i Jevanđelje Njegovo kao mogućnost da sebe vidimo, da vidimo ko smo. I to nije sve. Nego, i da onda kada vidimo ko smo, da imamo šansu i mogućnost da bez ikakvih prepreka u pokajanju preporađamo sebe blagodaću Duha Svetog i rastemo u Hristu.

Danas smo čuli šta je molitva Hristova Bogu Ocu, šta je zakon, koji je zakon života za nas, šta je Njegova zapovest da svi jedno budu. Zato Crkva, braćo i sestre, jeste jedna i onda kada se umnožava. Moramo znati da je to u duhu Jevanđelja Hristovog i reči Njegove, da se Ona ne deli tada, nego se umnožava i raste rastući u ljubavi. Umnožavajući se u ljubavi Crkva se ne deli po svojim sastavnim delovima, da bi se zatvarala u sebe, da bi se odvajala, da bi negovala isključivo nešto što ima zemaljski cilj, nego se u njenom sveopštem jedinstvu, po zapovesti Hristovoj, umnožava i organizuje tako da i ono što je zemaljsko i ono što je dar od Boga na najbolji mogući način raste i da kroz taj rast svaki, uslovno rečeno, deo Crkve može da daruje sebe drugim delovima, drugim udovima Crkve, a da svi zajedno rastemo u ljubavi i jedinstvu vere. To jeste i poruka i pouka današnjeg praznika Svetih otaca Prvog vaseljenskog sabora. Tri stotine i osamnaest otaca koji su nam ostavili istinsku i pravu veru da bismo po njoj živeli, znajući da od čuvanja i života u istinskoj i pravoj veri mi možemo biti autentični, možemo biti Hristovi, i naš život onda jeste istinski ispravan i pravoslavan.

Danas smo služili svetu Liturgiju sa braćom iz Severne Makedonije. Proces koji smo započeli, koji je, zapravo, već realizovan našim služenjem svete Liturgije u Skoplju, po blagodati Božjoj i po promislu Božjem, danas imamo priliku da ovenčamo to što već postoji među nama, a to je jedinstvo koje je u jednom periodu bilo narušeno. Jedinstvo je vaspostavljeno, a onda otišlo i korak dalje u duhu života Crkve kroz vekove, a to je da Makedonska Pravoslavna Crkva – Ohridska Arhiepiskopija ima ne samo uslove nego i potrebu i mogućnost da se organizuje u kontekstu autokefalne Crkve. Ispostavlja se da je to najbolji mogući način i metod za život Pravoslavne Crkve i naše pravoslavne braće i sestara u Severnoj Makedoniji. Zato ono što smo već realizovali kroz služenje Liturgije u Skoplju danas osećamo da treba javno pred svima i dokumentom koji se zove Tomos da obznanimo punoći Crkve. Naravno, o onome što je naša duboka spoznaja i duboko osećanje posle međusobnog saglasja koji smo postigli između sebe dužni smo da obavestimo sve pomesne Crkve i zvanično, iako većina Crkava zna za ovo, podržava i podstiče sve nas zajedno da idemo u ovom pravcu. Da bi se to projavilo i formalno, dužni smo da pošaljemo svoju odluku i drugim pomesnim Crkvima, kako bi svaka, po kanonskom redu, iskazala svoj stav u onome što mislimo da je jedini ispravan, normalan i najbolji put za Crkvu Hristovu u Njenoj punoći, a to znači i za Crkvu u Severnoj Makedoniji i za Crkvu u Srbiji i drugde. Naravno da ovaj naš stav i spoznaja nemaju nikakve veze sa drugim prostorima u kojima postoji i dejstvuje naša pomesna Crkva. Uslovi i konteksti i poredak u Severnoj Makedoniji jesu apsolutno drugačiji u odnosu na sve druge prostore gde postoji i živi naša Crkva. Siguran sam i imam informacije, da na mnogim mestima gde su naši verni i gde se zajedno bore za život, zajedno su i sa svojom verom i Makedonci i Srbi i iskazuju neopisivu radost zbog ovakvog našeg postupka.

Mi smo, dakle, dužni da živimo duhom Jevanđelja i duhom Crkve, znajući da Crkva uvek ide između Scile i Haribde, sile ovog sveta i podvodnih stena, ali znajući i to da je Ona utemeljena na Hristu i da sile ada joj neće odoleti, jer je ona stub i utvrđenje Istine.

Beseda na svetoj Liturgiji 5. juna 2022. godine
u Sabornom hramu Svetog arhangela Mihaila u Beogradu

 

Pratite nas putem iOS i Android aplikacije

POVEZANE VESTI

Muftija Mustafa Jusufspahić: Smisao Kurban-bajrama je posvećenost Bogu i čoveku

Na pitanje kako se Islamska zajednica Srbije priprema za obeležavanje Kurban-bajrama ove godine, Jusufspahić kaže da preko svoje Vakufske direkcije preuzima na sebe regulative...

Iran traži trajan nuklearni sporazum sa svetskim silama

Od prošle nedelje Iran dovodi u pitanje rešenost SAD da spase sporazum, a zvanični Vašington je saopštio da je Teheran dodao nove zahteve na...

Prva grupa ukrajinskih vojnika stigla u Britaniju na obuku

Prva grupa ukrajinskih vojnika stigla je u Veliku Britaniju na obuku, saopštio je danas ministar odbrane Ben Volas. Obuka je deo britanskog programa koji ima...

Pratite nas putem iOS i Android aplikacije

0 Komentara
Inline Feedbacks
Vidi sve komentare