24.2 C
Belgrade
24.2 C
Belgrade
12, avgust, 2022

Novi poslenik u Vinogradu Gospodnjem- prezviter Aleksandar Savić

Njegova Svetost Patrijarh srpski g. Porfirije načalstvovao je 7. jula 2022. godine, u četvrtu nedelju po Duhovima, svetom arhijerejskom Litrugijom u hramu Svetog Save na Vračaru. Tom prilikom, Patrijarh je rukopoložio đakona Aleksandra Savića u čin prezvitera.

Sasluživali su Njegovo Preosveštenstvo Episkop remezijanski g. Stefan, nastojatelj manastira Središte arhimandrit Nektarije, protojereji-stavrofori Stojadin Pavlović, Radivoj Panić, Dimitrije Kasapis i Nedeljko Marjanović, protojereji Nenad Jovanović, Branislav Kličković, Dragan Šovljanski, Milan Pajić i Đorđe Popović, jereji Dalibor Stojadinović, Vladimir Pekić, Vladislav Golić, Goran Mišanović i novorukopoloženi prezviter Aleksandar Savić, protođakoni Dragan Radić i Radomir Vrućinić i Radojica Žagran, kao i đakoni Zdravko Jovanović, Veroljub Sando i Ljubomir Ostojić.

Svetoj Liturgiji prisustvovali su princ Filip i princeza Danica Karađorđević i Marija de Glorija od Orleana i Braganse, princeza od Brazila i Portugalije, kao i mnogobrojni verni narod.

Usledila je beseda Njegove Svetosti koju donosimo u celini:

– Braćo i sestre, reč Jevanđelja, reč Božja ima istu snagu koju je imala i onda kada se Gospod ovaplotio u telu i propovedao Jevanđelje Spasenja. Takvu snagu ima i danas i imaće do kraja sveta i veka. Reč Božja jeste reč ljubavi, jer je Bog naš – Bog ljubavi. Naime, ako bismo tako mogli da kažemo: Bog istom ljubavlju i istom količinom ljubavi voli sve ljude. U Njegovim očima, pred Njegovim licem ne postoji nikakva razlika između ljudi., razlika koja može biti prirodna, ali može biti i sporedna; ne postoji razlika u smislu Božjeg odnosa prema ljudima. Ista količina ljubavi izliva se na svakom čoveku, ali ne prima svaki čovek ljubav Božju na isti način. Odnos čovekov prema Bogu direktno utiče na to koliku meru ljubavi će svaki čovek primiti; a mera našeg odnosa prema Bogu zavisi od mere vere u odnosu na Boga – vere u Boga. Na koncu, zavisi i od toga kolika je vera, ali zavisi i od toga kakva je vera.

U današnjem odlomku iz Jevanđelja po Mateju vidimo da Gospod opet odvlači važnost vere čineći je odlučnim faktorom za to kako će dejstvovati ljubav Božja u životu pojedinca i u životu zajednice. Iz današnje priče vidimo ono što znamo, što nam Gospod objašnjava na mnogim drugim mestima i na različite načine: da nije uvek sigurno, ako govorimo za sebe da verujemo u Boga, reč o istinskoj, pravoj, čistoj veri, veri koja otvara um i srce za blagodat Božju. Nije dovoljno da formalno pripadamo istinskoj i pravoj veri ili istinskoj i pravoj zajednici vernih, a da onda mislimo da pripadanje istinskoj zajednici vernih unapred obezbeđuje milost Božju – već smo rekli da Bog deluje i voli svakog čoveka na isti način i istom Božanskom ljubavlju – ali nije dovoljno, jer to zavisi od nas. Nije dovoljno da smo samo formalno pripadnici, u našem slučaju, istinske prave pravoslavne vere i jednoj svetoj sabornoj apostolskoj Crkvi. Nije dovoljno da samo formalno pripadamo Telu Hristovom, da se samo krstimo; pa čak da do kraja nismo razvili dar vere ni onda kada se držimo pravila i zakona.

Naime, možemo ljude gostiti, možemo činiti milosrđe, možemo ispunjavati i svaku drugu Bogom zadatu zapovest, ali ni to neće zančiti da smo sigurno prepoznali ljubav Božju i da razumemo da je spasenje u Njemu i da nam je On potreban. Može biti da onda kada sve činimo i učinimo, padnemo zapravo na preduslovu uspeha i valjanosti svakog našeg podviga i vrline, a najpre da padnemo na polju onoga bez čega nema spasenja, nema ljubavi, nema radosti, a to je smirenoumlje. To je smirenje. Naravno, u našem slučaju smirenoumlje i smirenje nije puko psihološko stanje, niti nirvana koja se može postići nekakvim ljudskim snagama, silama, veštinama i metodama bez uverenja da mira i smirenja nema bez Boga, troličnog Boga, Oca i Sina i Svetog Duha. Smirenja nema bez istinske ljubavi prema Hristu, ljubavi koja nas pokreće da činimo to što činimo. U današnjem Jevanđelju vidimo upravo to da je vera, ako opet mogu tako reći, instrument, naše unutarnje stanje, naš životni stav koji nas vodi do istinskog isceljenja. To je metod, stanje koje nas vodi do ljubavi i zajednice sa Bogom.

U današnjem Jevanđelju imamo priču o jednom kapetanu rimskom, dakle nekome ko ne pripada izabranom narodu. Samim tim, nema ni čistu istinsku veru, ali on prepoznaje u Hristu ljubav pre svega, a onda i silu i moć koja iz te ljubavi proizilazi. Prepoznaje u Hristu Spasitelja. Iako do kraja ne razume sve o čemu se radi, onda kada se njegov sluga razboleo prišao je Hristu i veli: Kao što ja mogu svom vojniku da zapovedim da učini nešto i on to čini; i Ti – kao neko ko nadilazi običnog čoveka, u kome prepoznajem ljubav i iz ljubavi silu i moć – reci samo i moj će sluga ozdraviti. Gospod prepoznavši duboko poverenje tog čoveka, nekoga ko ne pripada izabranom narodu, niti praktikuje čistu istinsku veru i pripada istinskoj Crkvi, prepoznaje Gospod u njemu čistu veru, prepoznaje zapravo smirenje. Ovaj nije ni rekao kao mnogi drugi koji su pripadali izabranom narodu: Dođi u moju kuću, u moj dom, ili: Dođi i dodirni ovoga koji je bolestan; nego je otišao korak dalje i rekao: Znam da možeš iz ljubavi i blagodaću svojom da isceliš. Svestan ko je i šta je, ne očekujući da mu Gospod dođe u dom, niti da dodirne svojom rukom njegovog slugu, ima poverenje u reč Hristovu, u ljubav Njegovu, u silu njegovu. Ima i veru i smirenje.

Braćo i sestre, naravno da smo blagosloveni činjenicom da smo delovi i udovi Tela Hristovog, Crkve Njegove, i da nam je dato mnogo više nego onima koji nemaju taj blagoslov, ali samim tim smo i pozvani na mnogo više. Pozvani smo, pre svega, na istinsko smirenje, na svest o tome da koliko god činili, činimo jer trebamo to da činimo, jer je to u skladu sa darovima koje nosimo u sebi i sa ciljem zbog kojeg smo stvoreni. Onda kada učinimo i najviše, možemo reći samo, zajedno sa Svetim apostolom Pavlom, da smo nedostojne sluge Božje. To da se trudimo i da smo svesni da smo nedostojne sluge Božje čini da imamo mir, da imamo smirenje, da nemamo otpornost koja uzburkava pamet, uzburkava srce, ne trpi drugog pored sebe. Tada ma koliko glumili i ma koliko se upinjali, nemamo samozaljubljenost; nego znamo da je sve u Bogu i da je sve dar Njegov. U tom smirenju imamo i silu i moć i snagu da se otvore naše srce i naša duša i da ljubav koju Gospod danas izliva ne samo da se nastani u nama, nego da procveta i da unese i donese plodove mnogostruke, stostruke, plodove koji su uvek naša radost, ali su vremenom i uteha onima koji su oko nas. Neka bi Gospod dao mira, ali pre toga i smirenja, jer bez smirenja nema mira, kako bismo onda prepoznali ljubav Njegovu i slavili Ga i ovde i sada i u vekove vekova. Amin.

Pratite nas putem iOS i Android aplikacije

POVEZANE VESTI

Predsednik Vučić obratiće se javnosti večeras od 21 čas na tv Prva

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je na Instagram profilu "buducnostsrbijeav" svoje gostovanje večeras u 21 čas na TV Prva Predsednik Vučić je juče u obraćanju...

Umetnička instalacija „Budućnost kakvu želimo“ predstavljena u Botaničkoj bašti

Umetnička instalacija "Budućnost kakva nas čeka/ Budućnost kakvu želimo" glavne umetnice i dizajnerke Eme Milutinović sa grupom drugih mladih aktivista, povodom Međunarodnog dana mladih,...

Na Cetinju ubijeno više osoba, među kojima i napadač

Broj žrtava masakra na Cetinju, koji je počinio Vučko Borilović, raste iz časa u čas. Prema poslednjim informacijama ubijeno je najmanje 11 osoba, među...

Pratite nas putem iOS i Android aplikacije

0 Komentara
Inline Feedbacks
Vidi sve komentare