Pešterski farmeri nemaju kome da prodaju jagnjad i traže pomoć od države. Stari problem samo je pogoršan u vreme pandemije, kada nisu radile ni pečenjare ni restorani. Kažu, ako ne prorede stada, do zime neće moći da ih prehrane.
Uz sve nedaće surovog života u srpskom sibiru, pešterske stočare više nego ikada muči kome da prodaju pristiglu jagnjad.
„Samo u mom selu Biocu ima oko 7.000 jagnjadi neprodatih i ovaca koje se gaje na visoravni Pešteri, a na celoj visoravni ima oko 35.000 jagnjadi. Grad je uništio sve, nemamo čim da zazimimo stoku. Jeste da država daje 7.000 subvencije za ovce, daje 2.000 s jagnjeta, ali jedna ovca jede 50 do 60 evra samo za zimu, a gde nam je letina“, pita Enver Dacić iz sela Bioc na Pešterskoj visoravni.
Pešterski stočari nude jagnjad po veoma niskim cenama, od samo 200 i 250 dinara po kilogramu žive mere, ali i pored toga kupaca nema. Stočari su zabrinuti da, ako ovako dočekaju zimu, neće moći da prehrane stado.
„Najviše nakupci uzimaju na veresiju. Nekom plate, nekom ne plate, nekom se odugoteži. Ovo nam je jedini izvor prihoda. Imam četvoro dece i od ovoga posla hranimo decu. Ovo nam je jedini prihod“, kaže Medo Škrijelj iz sela Boroštica.
Stručnjaci su izračunali da bi Pešterska visoravan mogla da prehrani ceo Balkan. Nekada se na njenim pašnjacima gajilo više od 40.000 grla krupne stoke i oko 60.000 ovaca.
„Mogućnost lokalne samouprave da se pomogne poljoprivrednim proizvođačima da reše taj problem vrlo je mala. Ono što mi strateški želimo da uradimo je da stvorimo ambijent da se neka velika klanica, u punom smislu te reči, sa jasno definisaniom kooperacijom, odnosima itd, privuče i da na taj način direktni poljoprivredni proizvođači imaju siguran plasman“, ukazuje predsednik Opštine Sjenica Munib Mujagić.
Problem otkupa naterao je mnoge stočare da smanje stada. Malo ko se odlučuje da jagnjad ostavi za „proširenu reprodukciju“, jer što je stado brojnije, nevolje sa otkupom su veće.
rts