Proizvodjači jabuka u Srbiji, koji to voće najvećim delom prodaju na ruskom tržištu, moraju da primenjuju najnovije tehnologije i menjaju sortiment kako bi se izborili sa konkurentima iz Irana koji od prošle godine zaposedaju to tržište, rekao je danas profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Zoran Keserović.
On je za Betu rekao da se u Iranu godišnje proizvodi oko 1,7 miliona tona jabuka, a u Srbiji trećinu te količine i da je ove godine ostalo u domaćim hladnjačama neprodatih jabuka jer proizvodjači nisu hteli da ih daju po ceni od oko 45 dinara po kilogramu.
„Zbog velike konkurencije cena jabuka ne samo da nije porasla već je i pala na 35 dinara po kilogramu, pa su ostale neprodate“, rekao je Keserović.
Dodao je da se u svetu ubrzano podižu voćnjaci jabuka i da se u području Kavkaza godišnje zasade plantaže od po 1.500 hektara.
Proizvodjači jabuka u Srbiji, ako žele da nastave tu proizvodnju moraju, kako je rekao da primenjuju najnovije tehnologije i menjaju sortiment u korist ranih i crvenih sorti i podižu kvalitet do vrhunskog nivoa, ali i da traže nova tržišta.
Proizvodjači u Holandiji su, prema njegovim rečima, počeli da uzgajaju jabuke pod plastenicima i u kontejnerima gde im se dozira djubrivo i vlaga.
Keserović je istakao da Holandija u Zemljoradničkoj zadruzi u Arilju „Agro eko voće“ sufinansira demonstraciono polje kao pokazni ogled za borovnice, kupine, ribizle i trešnje koje se uzgajaju pod plastenicima i pod mrežama, radi zaštite od vremenskih nepogoda.
Cilj projekta je, prema njegovim rečima, da se „uvežu“ nove tehnologije i primeni vrhunsko znanje kako bi se unapredio i kvalitet i povećao obim proizvodnje.
Naglasio je da je dokaz da se u voćarstvu moraju primenjivti nove tehnologije i znanja rod trešanja na plantažama gde su primenjeni.
„U voćnjacima trešanja gde je primenjena adekvatna zaštita od bolesti, omogućeno oprašivanje, a uzgajaju se sorte čiji plodovi manje pucaju od prevelikih kiša, rod će ove godine biti 15-20 odsto veći nego prošle godine“, ocenio je Keserović.
Dodao je da je nekoliko poslednjih godina zbog niskih prolećnih temperatura i oprašivanje bilo slabije pa je trebalo da se koriste bumbari za oprašivanje.
Pčele na temperaturama, nižim od 12 Celzijusovih stepeni ne izlaze iz košnica i oprašivanje je, kako je rekao bilo slabo, pa se posledice toga najviše vide na kruškama čiji se cvet rasuo.
Keserović je rekao da oni proizvodjači voća koji su za 70-80 evra kupili uvezene specijalne vrste bumbara koji oprašuje i na nižim temperaturama od 12 stepeni nisu imali taj problem sa osipanjem cveta, pa će rod biti dobar.
beta