Pomeranje sata može izvršiti veliki uticaj na naš bioritam, a sprovedena istraživanja će vas iznenaditi
Ove godine, letnje računanje vremena će početi 29. marta tačno u 16:33. Juče je počelo proleće, koje će trajati sve do 21. juna i okončaće se tačno u 17 časova i 40 minuta.
Sledećeg vikenda počinje letnje računanje vremena: u noći između subote i nedelje, tačnije 27.marta, kazaljke se pomeraju jedan sat unapred, sa 2h na 3h. Kako će to uticati na nas?
Sva živa bića, uključujući i čoveka razvili su unutrašnji biološki sat. Taj sat reguliše naše potrebe i procese poput spavanja, telesne temperature, unošenja hrane, metabolizma. On je prilagođen našem životnom stilu, a kada dođe do naglog menjanja računanja vremena, poput pomeranja sata, naš biološki sat se može privremeno ili trajnije poremetiti.
Pomeranje sata uzrokuje poremećaj unutrašnjeg ritma, što može dovesti do pojave umora ili nesanice. Pomeranje sata može povećati rizik za nastanak depresije i gojaznosti.
Pomeranjem sata tokom noći, sa 2 na 3 časova, mi faktički gubimo jedan sat predviđen za spavanje. Neki ljudi će se brže prilagoditi tome, a neki sporije.
Zabrinjavajuće podatke daju istraživanja sprovedena u Kanadi, kada je utvrđeno da se značajno povećao broj saobraćajnih nesreća prvog dan nakon pomeranja sata.
Još jedan zabrinjavajući podatak dala je studija sprovedena u Švedskoj koja je pokazala da je u prva tri dana nakon pomeranja sata povećana učestalost od srčanog udara
Treća studije, ovoga puta sprovedena u Danskoj uočila je da u periodu neprosredno nakon pomeranja kazaljki broj slučajeva obolelih od depresije raste i do 11%.
Zbog svega ovoga brojne su peticije da se prekine sa pomeranjem sata, a u Evropskoj uniji je već pokrenuta inicijativa od strane Evropskog parlamenta