Državna izdvajanja za kazne, penale i srodne naknade predstavljaju rastući rizik za javne finansije. Po ovom osnovu, podseća Fiskalni savet ocenjujući Nacrt fiskalne strategije, isplaćeno je svega četiri milijarde dinara. Na kraju prošle godine ova stavka je „progutala“ oko 23 milijarde dinara.
U samom Nacrtu strategije ukazuje se na sve veće iznose koji se iz budžeta plaćaju na ime sudskih odluka. U periodu od 2009. do 2018. godine državu su one koštale 80,5 milijardi dinara. U 2019. godini potrošeno je 17,6 milijardi dinara na presude, a lane čak – 22,9 milijardi dinara. Fiskalni savet, međutim, upozorava da se u Nacrtu fiskalne strategije one samo načelno ubrajaju u rizike, što imajući u vidu njihovu visinu i rastući trend nije opravdano.
– Revidiranu Strategiju bi trebalo unaprediti objavljivanjem potencijalnih obaveza iz sudskih sporova – smatra Fiskalni savet. – To bi podrazumevalo da svi resori u čijem delokrugu su proteklih godina dominantno vođeni sporovi, pre svega ministarstva privrede, građevinarstva, pravde, unutrašnjih poslova, odbrane i finansija, izvrše popis aktuelnih sporova, procene troškove i rasporede ih na godine koje slede. U drugom koraku ta evidencija bi trebalo da se sistematizuje i centralizuje, kako bi kreatori ekonomske politike imali jasan uvid u sve potencijalne obaveze po ovom osnovu.
Fiskalni savet je utvrdio da je Državna revizorska institucija u Izveštaju o završnom računu za 2019. godinu objavila tabelarni prikaz potencijalnih obaveza po osnovu 7.764 sudska spora koja se vode u delokrugu 11 ministarstava. One su na kraju 2019. iznosile najmanje 59 milijardi dinara, odnosno oko 500 miliona evra.
– Ubedljivo najveći deo potencijalnih troškova otpada na postupke protiv Ministarstva privrede, preko 54 milijarde dinara. Iako u tom izveštaju nije eksplicitno navedeno, može se naslutiti da se radi samo o presudama pred domaćim sudovima, pa bi za potrebe procene ukupnih potencijalnih obaveza ovaj iznos trebalo uvećati i za rashode koji će proizaći iz presuda pred međunarodnim sudovima i arbitražama. Imajući u vidu da neke institucije već raspolažu sistematičnim pregledom obaveza po osnovu sporova, smatramo da ne postoji prepreka da takve tabele, nakon što uključe aktuelne podatke svih ministarstava, postanu standardan deo Fiskalne strategije.
POTENCIJALNE OBAVEZE
ODLUKA Evropskog suda za ljudska prava obavezala je Srbiju da isplati javni dug po osnovu neisplaćene devizne štednje koju su državljani bivših republika SFRJ i državljani Srbije položili kod banaka sa sedištem na našoj teritoriji i njihovim filijalama na teritorijama bivših republika SFRJ – objašnjavaju autori Fiskalne strategije. – Potencijalne obaveze mogu proisteći i iz odluka Ustavnog suda po osnovu podnetih ustavnih žalbi i odluka Evropskog suda za ljudska prava po podnetim predstavkama radnika nekadašnjih društvenih preduzeća – neisplaćene zarade, doprinosi za obavezno socijalno osiguranje, zatezne kamate…
novosti