4.6 C
Belgrade
5 C
Belgrade
2, decembar, 2022

Ekonomisti na Kopaoniku: Za privredni oporavak i dalje važna podrška države

Privredni oporavak Srbije posle krize izazvane pandemijom korona virusa zavisiće od dalje državne podrške, ali i od ulaganja u inovacije, obrazovanje, zdravstvo, digitalizaciju i zaštitu životne sredine, ocenili su danas ekonomisti na otvaranju Kopaonik biznis foruma koji se održava u Beogradu.   

Ukazano je da podrška države privredi i gradjanima mora da bude selektivnija nego u prethodna tri paketa pomoći, jer svi privredni sektori nisu jednako pogodjeni.

Profesor FEFA fakulteta Nebojša Savić je rekao da nova privreda struktura mora da bude zasnovana na „zelenoj“ ekonomiji i digitalnoj infrastrukturi.

„Ono što je zajedničko za sve prognoze o daljm ekonomski dešavanjima je neizvesnost“, kazao je Savić.

Nekadašnji ministar finansija Srbije Dušan Vujović je rekao da je pandemija uticala na to da se sada fiskalne i monetarne politike prilagodjavaju potrebama i da se preduzimaju mere koje su ranije bile neprihvatljive.

On se založio za fiskalnu podršku privredi, ali uz neophodne strukturne promene.

Profesor Pravnog fakulteta u Beogradu Miroljub Labus je ocenio da je privreda Srbije bila neotporna i na ranije krize jer je uzvozno zavisna i ima sve manje učešće industrije u bruto domaćem proizvodu (BDP).

Istakao je da su doznake iz inostranstva pomogle da Srbija u tim krizama „ne bankrotira“.

Preporuka profesora Ekonomskog akulteta u Beogradu Dejana Šoškića je da Srbija, kao i zemlje regiona, na vreme preduzimaju mere da zadrže kvalitetnu i obrazovanu radnu snagu.

Po njegovim rečima bez unapredjenja obrazovanja, jačanje institucija i efikasnije borbe protiv korupcije nije moguće postići veće stope ekonomskog rasta.

Član Upravnog odbora Banke Inteza i bivši član Fiskalnog saveta Vladimir Vukčević je upozorio na prevelik deficit budžeta Srbije, zbog kojeg je 2014. godine morala da se sprovodi fiskalna konsolidacija, i da ne bi bilo dbbro da se opet dodje u tu situaciju.

On je ocenio da su neselektivna i javna ulaganja i da je rebalasom ovogodišnjeg budžeta najveće povećanje bilo u ulaganjima u sektoru bezbednosti i odbrane.

Predstavnici medjunarodnih finansijskih institucija su na prethodnom panelu o „postkovidskim“ ekonomskim izgledima ocenili da je ekonomija Srbije, kao i ostalih zemalja Zapadnog Balkana, pretrpela manje štete od pandemije nego što se očekivalo, zahvaljujući pre svega državnoj pomoći privredi i gradjanima.

Stalni predstavnik Medjunarodnog monetarnog fonda (MMF) u Srbiji Sebastijan Sosa ukazao je da će rast BDP-a Srbije u ovoj godini zavisiti od spoljnih šokova i neizvesnosti usled pandemije korona virusa, ali i oporavka najvažnijih ekonomskih partnera i situacije u domaćoj privredi posle isteka mera državne podrške.

On je podsetio da je MMF raniju procenu rasta BDP-a Srbije za ovu godinu povećao sa pet na šest odsto.

Najavio je da će novi savetodavni aranžman Srbije sa MMF-om najverovatnije biti odobren u drugoj polovini juna, a treba da podrži makroekonomsku politiku Srbije i njen oporavak posle pandemije.

 

izvor:beta

Pratite nas putem iOS i Android aplikacije

POVEZANE VESTI

Na KiM uhapšen još jedan Srbin zbog navodnih ratnih zločina

Kosovska policija saopštila je danas da je uhapšen Srbin G.M. (64), osumnjičen za navodno učešće u ratnom zločinu protiv civilnog stanovništva 1999. godine, konkretno...

Lavrov: Umesto formiranja ZSO, Nemačka i Francuska predlažu novu inicijativu

Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov istakao je da zvanični Berlin i Pariz umesto Zajednice srpskih opština, sada predlažu novu inicijativu koja ne daje...

Inžinjerijska obuka za savladjivanje vodenih prepreka

Na delu Save kod Šapca u toku je redovna obuka pripadnika Prvog pontonirskog bataljona Rečne flotile za izvršavanje zadataka u skladu sa namenom ove...

Pratite nas putem iOS i Android aplikacije

0 Komentara
Inline Feedbacks
Vidi sve komentare