24.4 C
Belgrade
24.4 C
Belgrade
1, jul, 2022

Deca sa Kosova i Metohije i iz Crne Gore sutra na Spasovdanskoj litiji

Sedamdesetoro dece sa Kosova i Metohije i iz Crne Gore koji su u Beograd doputovali radi učešća na sutrašnjoj Spasovdanskoj litiji, danas je u hramu Svetog Save primio Njegova Svetost Patrijarh srpski g. Porfirije.

Patrijarh Porfirije je razgovarao sa decom ukazavši im da Sveti Sava kao najumniji Srbin uvek treba da im bude uzor u životu. Posebno je izrazio radost što će sutra, na Spasovdan – na dan slave grada Beograda – proći prestoničkim ulicama i moliti Bogu, zajedno sa svim učesnicima velike molitvene litije. „Mir je nešto što je najpotrebnije svakom čoveku, svakom pojedincu, nama ali i čitavom svetu“.

Potom su sva deca su ugošćena u Svetosavskom domu gde im je vikarni Episkop topliči i izabrani šabački g. Jerotej uručio prigodne poklone. Obraćajući se mladim gostima Patrijarh je naglasio:

-Draga deco sa Kosova i Metohije i iz Crne Gore, sa velikom radošću vas pozdravljam ovde u zavetnom hramu srpskog naroda, u hramu Svetog Save. To je hram koji je posvećen našem najvećem svetitelju i prosvetitelju. O njemu ste sigurno svi mnogo i čitali i učili u školi i verovatno znate Svetosavsku himnu i neke druge pesme posvećene Svetom Savi. Tako treba i da činimo, jer Sveti Sava je bio i carskog roda, ali u isto vreme bio je oduševljen Carem svih careva, a to je Gospod naš Isus Hristos, pa je zato u najranijoj mladosti svoj život posvetio Hristu. Otišao u Svetu Goru i postao monah.

Svako ko posvećuje svoj život Hristu on ga posvećuje svim ljudima, pre svega svom narodu. I Sveti Sava je upravo takav bio. Iako je otišao u Svetu Goru, gde žive samo monasi i gde je čitav život usmeren na molitvu i post, na hrišćanski monaški podvig, ipak nije zaboravio svoj narod. U jednom trenutku osećajući da je njegovom narodu potrebna organizovana Crkva, ali ne samo to nego i organizovana država, vratio se u svoj narod i učinio mnogo toga i na duhovnom i na spoljašnjem planu organizovanja svog naroda. Dakle, nije samo zidao crkve i hramove i u veri prosvećivao svoj narod, nego je isto tako vodio neprestanu brigu da se njegov narod organizuje ekonomski i kulturno u svakom smislu te reči. Osim što je organizovao izgradnju puteva i bolnica, on je napisao i knjigu koja se zove Zakonopravilo. Zakonopravilo je jedinstvena knjiga u kojoj se nalaze upustva i pravila po kojima se organizuje sa jedne strane država, a sa druge strane uređuje se Crkva.

Možemo slobodno reći da je Sveti Sava naš narod uveo u zajednicu kulturnih, duhovnih i modernih naroda i praktično sve što imamo, sve što jesmo, gde god da živimo, i na Kosovu i Metohiji, i u Crnoj Gori i u Bosni Hercegovini i u Republici Srpskoj, ali i u svakoj drugoj državi sveta. Gde god postoji naš narod postoji i naša Crkva. Narod se okuplja u crkvi i postoje mnogi hramovi posvećeni Svetom Savi. Okupljajući se u crkvi oko onoga što je Sveti Sava započeo u našem narodu, a to je pravoslavna vera, mi pravoslavni Srbi se vaspitavamo u vrednostima Jevanđelja, u onome što piše Jevanđelje.

U jednoj reči mogli bismo reći da Jevanđelje nije ništa drugo nego ljubav, ljubav čitavim svojim bićem prema Bogu. Tamo gde ima ljubavi prema Bogu ima i molitve za čitav svet, dakle, ljubavi ljubavi prema svim ljudima. Naravno da bi ljubav prema svim ljudima bila ne samo prazna reč nego istinska i prava ljubav, važno je da se i u svakodnevnom svom životu najpre trudimo da volimo one koji su pored nas, koji su naši neposredni bližnji, roditelje, braću, sestre, drugove, drugarice… Oni su, dakle, pripadnici našeg roda. Ako se istinski potrudimo i zavolimo svoj narod onda vaspitani u ljubavi postajemo ljubav i istom tom ljubavlju možemo da grlimo čitav svet, a to jeste cilj našeg života. Mi volimo svoj narod, čuvamo svoj narod, čuvamo ono što je naše ne zato da bismo bili sebični, ne zato da bi se ogradili od drugih, nego upravo da bi se naučili da sve volimo i da voleći ono što je naše kroz ljubav sve što pripada i drugim narodima postane naše i da ljubavlju možemo da primimo od drugih ono što oni imaju kao vredno, a isto tako iz ljubavi možemo drugima da darujemo ono što su naše vrednosti. Zato je veoma, veoma važno ne samo da znamo ko je Sveti Sava nego da se trudimo da se molimo njemu i da se koliko god možemo ugledamo na njega, da pokušamo i mi nešto od onoga što je bio njegov život da unesemo u svoj život.

Siguran sam da se i vi na Kosovu, i u Crnoj Gori i gde god da se nalazimo molite za svoju braću i sestre, za svoje roditelje, učitelje, komšije, za sve one koji jesu deca Svetog Save, ali da se isto tako molite za one koji pripadaju drugom narodu, koji se na drugačiji način mole, koji takođe imaju svoju vrednost.

Vi na Kosovu siguran sam, a već sam pitao neku decu da li to čine, molite se naravno za pravoslavnu decu, ali molite se i za decu Albance. I vi u Crnoj Gori molite se za svoje bližnje i za svoj narod, ali molite se i za sve druge narode koji žive u Crnoj Gori bez obzira da li su Srbi pravoslavni, ili su Crnogorci, ili su Albanci, ili su Bošnjaci, ili su Hrvati ili iz bilo kog naroda da dolaze. To je jedini ispravni put. To je svetosavski put. I Sveti Sava je živeo u vremenima kada su kao i danas postojali mnogi narodi, mnoge kulture, mnoge vere. Obilazio je čitav svet. Išao je i na Istok i na Zapad. Uspostavljao najbolje moguće odnose sa svim narodima, zidao crkve i u Jerusalimu i u Bariju, i u drugim zemljama, u Svetoj Gori, ali naravno najpre i najviše u svom narodu. Zidao je mnoge svetinje, mnoge divne manastire od kojih su neki danas i pod zaštitom Uneskoa kao duhovna vrednost i kao kulturna vrednost.

Znajte da se mi molimo uvek za vas i da, hvala Bogu, dolazimo i dolazićemo da vas posećujemo i na Kosovu i u Crnoj Gori, jer tamo je i živa naša Crkva. Vi ste deo te Crkve i naša Crkva se danas nalazi na Kosovu i u Crnoj Gori. Među nama ne postoji naše i vaše. Sve ono što imamo sve je naše zajedničko. Naša Crkva ima svoje vladike, svoje sveštenike i u Crnoj Gori i na Kosovu, kao i širom sveta. Mi smo jedna istinska duhovna porodica.

Ja se radujem što ste došli ovde u Beograd, u hram Svetog Save i što ćete se sutra, na Spasovdan – to je slava grada Beograda – zajedno sa nama moliti Bogu, što ćete učestvovati u molitvenoj litiji u kojoj ćemo se moliti za mir. Mir je nešto što je najpotrebnije svakom čoveku, svakom pojedincu, nama ali i čitavom svetu. Vi to dobro znate. Međutim, vidimo da ljudi kada se oslanjaju samo na sebe, na svoja znanja, na svoju pamet i na svoje sposobnosti ne mogu tako lako da uspostave mir. Naprotiv, gde god da se okrenemo i u prošlosti i u sadašnjosti postoje nesporazumi, postoje sukobi, postoje ratovi. Zato je važno da molitvom prizovemo blagodat Božju da nam Bog pomogne da svi zajedno doprinesemo koliko god od nas zavisi miru pre svega među nama, a onda i u čitavom svetu. Mir je duhovna stvar, a to znači da treba da se mirimo sa Bogom. Mirimo se tako da se trudimo da živimo onako kako je Bog zamislio. Kada smo na tom putu ljubavi i mira sa Bogom onda je sigurno da ćemo mir širiti oko sebe.

Neka vas Gospod sve blagoslovi! Dobro ste došli! Vas, sve vaše srodnike, vaše porodice, ali i sve ljude i decu sa kojima živites svako na svom prostoru. Živeli i neka vas Bog blagoslovi!

Pratite nas putem iOS i Android aplikacije

POVEZANE VESTI

Premijerka Brnabić danas s predstavnicom OEBS-a za slobodu medija

Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić primiće danas predstavnicu Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) za slobodu medija Terezu Ribeiro. Sastanak je planiran za 14...

Šalteri službi za katastar od juče otvoreni za građane

Zakazivanje termina za sastanak sa službenikom katastra nije omogućeno sve dok se ne otklone bezbednosni rizici i pretnje po pravnu sigurnost. Šalteri Republičkog geodetskog zavoda...

Kiril Petkov: Rusija da povuče diplomatski ultimatum upućen Bugarskoj

Taj potez, koji su najavili Ministarstvo spoljnih poslova i Petkov, bio je najveće proterivanje ruskih diplomata od strane Sofije u poslednjih nekoliko godina i...

Pratite nas putem iOS i Android aplikacije

0 Komentara
Inline Feedbacks
Vidi sve komentare